Snažan zemljotres pogodio je Sveta Gora u subotu popodne, izazivajući veliku zabrinutost među monasima i lokalnim stanovništvom. Zemljotres, jačine 4,8 stepeni Rihterove skale, imao je epicentar osam kilometara severozapadno od Karije, na dubini od samo pet kilometara. Prema podacima Geodinamičkog instituta, potres se snažno osetio ne samo na trećem kraku Halkidikija, nego i u Solunu, kao i u područjima Bugarske i Turske.
Monasi i posetioci Svete Gore izvestili su o snažnom tresenju tla, a mnogi su bili primorani da napuste svoje kelije i manastire sve dok se potres nije smirio. Jedan od monaha opisao je zemljotres kao jedan od najjačih događaja koje su doživeli u poslednjim godinama. „To je bio jedan od najjačih zemljotresa koje smo ikada iskusili,“ rekao je on, naglašavajući zabrinutost zbog mogućih oštećenja starih objekata.
Prema rečima monaha iz Karijesa, trenutak kada je zemlja počela da se trese bio je stravičan. „Moguće je da će biti štete, jer su nekoliko manastira i kelija stari objekti. Čekamo da vidimo da li će biti izveštaja o naprslinama ili drugim oštećenjima,“ dodao je on u izjavi za Vima Orthodoxias. Oko sat vremena kasnije, zabeležen je naknadni potres jačine 2,3 Rihterove skale, a prethodili su mu manji potresi jačine 3,5 i 3,2 stepeni.
Do sada nema zvaničnih izveštaja o materijalnoj šteti ili povredama, ali vlasti prate situaciju i obaveštavaju javnost. Seizmolozi su podsjetili da se Sveta Gora nalazi u seizmički aktivnoj zoni i upozorili su stanovništvo da bude oprezno zbog mogućih novih potresa u budućnosti. Monasi, iako zabrinuti, ostaju smireni i uzdaju se u svoju veru. „Navikli smo na iskušenja. Molimo se i uzdamo se u Boga,“ izjavili su, naglašavajući kako su staloženi i pribrani unatoč prirodnoj nepogodi.
Mjesto Svete Gore poznato je po svojoj duhovnoj važnosti i istorijskim manastirima, i svaka informacija o potencijalnim oštećenjima izaziva zabrinutost ne samo među monasima, već i širom pravoslavnog sveta. U vremenu kada se prirodne nesreće dešavaju sve češće, stanovnici ovog sveta su svesni rizika, ali se nadaju i mole za najbolji mogući ishod.
Sve oči su uprte u nadležna tela koja prate situaciju, a vesti o mogućim posledicama zemljotresa će biti ključne u narednim danima. Monasi ostaju pribrani, očekujući dalja izveštavanja, dok se zajednica solidariše u ovim teškim trenucima.
