Ponekad, glumci već na samom početku osećaju da projekat kojem su se priključili neće biti uspešan. Bez obzira na dobar scenario, veliki budžet i poznate glumce, postoje trenuci kada ni to nije dovoljno za uspeh filma. U takvim situacijama, probleme u produkciji, pogrešne odluke ili nedostatak hemije između glumaca mogu učiniti da i najiskusniji poznavatelji ove umetnosti osećaju razočaranje. Bez obzira koliko se film činilo obećavajućim na papiru, stvarnost može biti drugačija.
Jedan od takvih slučajeva je film „Vatromet taštine“ u kojem je glavnu ulogu tumačio Morgan Frimen. Iako su se u projektu našla imena poput Toma Henksa, Melani Grifit, Brusa Vilisa i Kim Katral, film je na kraju doživeo komercijalni neuspeh. Sa budžetom od 47 miliona dolara, ostvareni prihod iznosio je samo 15,6 miliona. Ovaj neuspeh nije mogao biti iznenađenje za Frimena koji je, kako je istakao, od samog početka imao predosećaj da film neće uspeti.
Frimen je igrao sudiju Leonarda Vajta, lik koji je prvobitno bio zamišljen kao jevrejski karakter koji bi trebao biti tumačen od strane Alana Arkina. Ipak, produkcija je odlučila da izvrši „politički korektnu“ promenu te su angažovali Frimena. Glumac je otvoreno komentarisao ovu situaciju rekavši: „Znao sam da taj film neće uspeti. Hteli su da budu politički korektni i da sudiju igra crnac. Pa su otpustili Alana i angažovali mene. Nije baš sjajan način da dobiješ ulogu.“
Ovaj način pristupa procesu kastinga, prema Frimenu, bio je dovoljan znak da se ne očekuje uspeh. Iako su u tom trenutku možda postojale dobre namere u cilju uključivanja različitosti, konačni rezultat je pokazao da su ove promene imale negativan uticaj na kvalitet filma. Zanimljivo je kako se kroz istoriju filma dogode ovakve promene koje ne samo da utiču na samu glumu, već i na sve aspekte produkcije.
Proces snimanja, zarad političke korektnosti, može ponekad postati prepreka kreativnom izražavanju. U slučaju „Vatrometa taštine“, Frimen je postao deo produkcije koja se borila sa nizom problema, a ovi problemi su se reflektovali na celokupno iskustvo. Tako su se umesto fokusiranja na kvalitet filma, prioriteti promenili prema trenutnim društvenim trendovima.
Morgan Frimen nije jedini glumac koji je osećao to predosećanje. Mnogi u industriji često govore o tome kako unapred osećaju sudbinu projekta. Da li je to intuitivno prepoznavanje slabosti u scenariju, ili hemija između članova ekipe koju nemoguće ignorisati, mnogi talentovani glumci imaju sposobnost da naslute kako će se stvari odvijati.
Takođe, važan je aspekt i kritike koja dolazi od gledalaca. Kada film ne ispuni očekivanja, kritikovanje može biti surovo. Usled komercijalnog neuspeha, kreativci često dobijaju šanse da se brže oporave ili da nauče iz svojih grešaka, ali problemi sa reputacijom mogu ostaviti dugoročne posledice.
U svakom slučaju, projekti poput „Vatrometa taštine“ pružaju jedinstvenu lekciju o kreativnosti, tržištu i ljudskoj psihologiji. U svetu filma, uspeh nije uvek garancija sa sjajnim scenarijem ili velikim budžetom. Ponekad se usudeći da se suoče sa izazovima, glumci i filmadžije nađu u situacijama koje su daleko od uspeha. S obzirom na sve to, važnost dobre hemije i pravog pristupa u svemu tome biva očigledna. Kroz priče kao što je ova, možemo razumeti koliko je važno razumeti dinamiku koja se dešava iza kulisa, jer uspeh filma zavisi od mnogo više od samih pojedinačnih performansi.
