GORNJA RADGONA – No-till koncept, pristup održivoj poljoprivredi koji podrazumeva sejanje bez oranja i obrade zemljišta, postao je najzastupljenija metoda na slovenačkim poljoprivrednim gazdinstvima. Prema poslednjim podacima, u Sloveniji postoji 68.331 kmetija, a za one koji praktikuju konzervacijsku proizvodnju država dodeljuje subvencije od 260 evra po hektaru zemljišta.
Tokom nedavne posete sajmu AGRA 2025 u Gornjoj Radgoni, ekipa Tanjuga imala je priliku da vidi kako izgleda gazdinstvo koje čuva zemlju, podstiče biološke procese i podržava ruralni turizam. Na poljoprivrednom gazdinstvu – kmetiji Majerič u Moškanjcima, vlasnik Branko Majerič predstavio je delovanje konzervacijske poljoprivrede i njen uticaj na proizvodnju autohtonog Ptujskog luka, kao primera očuvanja tradicije kroz savremen pristup obradi tla.
Majerič je objasnio da cilj kmetije jeste proizvodnja zasnovana na no-till konceptu, koji omogućava direktno sejanje u neobrađenu zemlju uz korišćenje specijalnih sejalica. Ovaj pristup smanjuje eroziju i iscrpljivanje tla, istovremeno povećavajući ekonomsku dobit poljoprivrednika. „Pridržavamo se tri osnovna pravila: minimalno oranje, pokrivenost tla od 30% nakon svake obrade i plodored s minimalno tri kulture u pet godina“, rekao je Majerič.
U opštini Gorišnica trenutno se šest kmetija bavi proizvodnjom Ptujskog luka, koji se svake godine sadi na oko dva hektara. Ovaj luk, koji se proizvodi ručno bez mehanizacije i skladišti prirodno, prepoznat je po svom posebnom ukusu i evropskoj zaštiti.
Fermer Žipo Lenart, takođe sa sajma, predstavio je integrisani sistem uzgoja goveda, uključujući sušionice i skladišta mesa. Tehnolog Klemen Kavčič objašnjava da je plodored ključan, sa obavezom da se površine pokrivaju tokom zime. Njihova farma obrađuje 870 hektara, uključujući i pašnjake, i proizvode značajne količine mesa.
Kavčič je istakao važnost subvencija koje Slovenija dodeljuje za konzervacijski model poljoprivrede. Osnovna subvencija iznosi 260 evra po hektaru, dok dodatni uslovi mogu povećati iznos na između 650 i 700 evra. On je takođe napomenuo da njihova farma već 12 godina koristi konzervacijske metode, što dovodi do povećanja prinosа i uštede vremena tokom obrade.
U okviru manifestacije, Tanjug je posetio i Splošnu kmetijsku zadrugu (SKZ) Ljutomer Križevci, najstariju zadrugu u Sloveniji, sa 152 godine tradicije. Direktor Slavko Petovar izjavio je da udruženja pomažu proizvođačima da lakše opstanu na tržištu i ističe da zajedništvo smanjuje ranjivost i jača poziciju.
Pružajući uvid u mogućnosti saradnje slovenačkih i srpskih zadrugara, Petovar smatra da postoje dobre osnove za razmenu iskustava, uprkos razlikama u EU. Učesnici sajma iz Srbije izjavili su da su stekli dragoceno iskustvo, naglašavajući kvalitet novosadskih semena.
Goran Krajinović iz Instituta NS Seme naglašava veliko interesovanje slovenskih proizvođača za novosadska semena, dodajući da su potrošači već decenijama navikli na kvalitet.
Sa druge strane, Dragan Sretenović iz Mionice rekao je da mu je poseta Sloveniji bila značajna, ističući pozitivne utiske o saradnji između srpskih i slovenskih proizvođača. On je prvi put učestvovao na sajmu i oceňuje razmenu znanja kao ključnu za dalji razvoj.
Ove godine, Srbija je bila zemlja partner sajma AGRA 2025, koji se održava od 23. do 28. avgusta i okupio je 1.710 izlagača iz 35 država. Ova manifestacija pružila je priliku za umrežavanje i razmenu iskustava između poljoprivrednika iz regiona.
