Beograd – Nacrt Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godine nastavlja da zadržava ranije definisan pravac fiskalne politike, uprkos novim izazovima koji se očekuju početkom 2025. godine. Ove promene uključuju očigledno usporavanje privredne aktivnosti, implementaciju novih mera ekonomske politike i povećanu neizvesnost na međunarodnom planu, saopštio je danas Fiskalni savet.
U svom izveštaju, Fiskalni savet naglašava da Nacrt fiskalne strategije ne menja osnovne ciljeve fiskalne politike Srbije u kratkoročnom i srednjoročnom razdoblju. Ovaj pristup ima za cilj da obezbedi stabilnost finansija zemlje unatoč predstojećim ekonomskim izazovima i globalnim previranjima.
Prema najnovijim projekcijama, za 2025. godinu planira se fiskalni deficit od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Ovaj nivo deficita bi trebao da se zadrži i u naredne dve godine, što je u skladu sa prethodnom Fiskalnom strategijom za period 2025-2027. Očekuje se, međutim, da će nakon toga doći do postepenog smanjenja deficita na 2,5 odsto BDP-a do 2028. godine.
Fiskalni savet ističe da očuvanje ovog deficita predstavlja važan korak ka dugoročnoj fiskalnoj stabilnosti. U svetu gde se ekonomije suočavaju sa brojnim preprekama, održivost budžeta postaje ključni prioriteta, a ove projekcije ukazuju na odlučnost Srbije da nastavi sa odgovornim upravljanjem javnim finansijama.
Međutim, Fiskalni savet takođe ukazuje na potencijalne rizike koji mogu uticati na ostvarenje ovih ciljeva. Upozoravaju da bi usporavanje privrede moglo da dovede do nižih prihoda od poreza, što bi povećalo izazove za održavanje deficita na planiranim nivoima. Negativni globalni trendovi, kao što su rastuće kamatne stope i inflacija, mogli bi dodatno otežati situaciju.
Povrh toga, Fiskalni savet napominje da je neophodno da se fokusira na efikasnu implementaciju ekonomskih mera koje će podstaći privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, važan faktor će biti i unapređenje investicionog okruženja koje bi privuklo domaće i strane ulagače. Očekuje se da će to doprineti jačanju ekonomske stabilnosti i smanjenju nezaposlenosti, što su ključni ciljevi fiskalne politike.
Nacrt Fiskalne strategije takođe predviđa povećanje javnih investicija, koje bi trebale da budu usmerene na infrastrukturu i socijalne projekte. Ove investicije će pomoći u osnaživanju privrede i poboljšanju uslova života građana. Fiskalni savet se nada da će ovakva strategija doprineti oporavku i stabilizaciji ekonomije.
S obzirom na sve ove aspekte, važno je naglasiti da će efikasno upravljanje javnim finansijama igrati ključnu ulogu u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Fiskalni savet takođe ističe potrebu za transparentnošću i odgovornošću u okviru budžetskog procesa, kako bi građani imali poverenje u Fiskalnu strategiju i njenu primenu.
Uz sve predložene mere, izazovi će ostati prisutni. Fiskalni savet poziva na stalni dijalog između vlade, privrede i društva kako bi se osiguralo da su svi akteri uključeni u kreiranje i implementaciju strategije. Samo zajedničkim naporima, moguće je prevazići izazove i stvoriti održivu ekonomsku budućnost.
Na kraju, Fiskalni savet naglašava važnost praćenja i evaluacije fiskalne strategije kako bi se na vreme identifikovale i reagovalo na eventualne devijacije od planova. U svetu koji se brzo menja, prilagodljivost i proaktivno delovanje biće ključni za postizanje zacrtanih ciljeva.
