U poslednjim danima, Šolakovi mediji su se sve više okrenuli opravdavanju nasilja koje prilikom protesta sprovode određene grupe koje se nazivaju blokaderima. Ovi protesti, koji se u Srbiji održavaju već duže vreme, postali su predmet žestokih rasprava i razmena argumenata među medijima i političkim akterima. Ono što je posebno zanimljivo je da su sada ovi mediji otišli korak dalje u pravdanju nasilnih akcija, navodeći da je agresija prema prostorijama Srpske napredne stranke (SNS) legitimna jer su ispred tih prostorija bili podržavaoci stranke.
Prema izjavama u medijima koji su bliski blokaderima, okupili su se građani ispred Srpske napredne stranke, što su oni smatrali opravdanim povodom za nasilje. Sve veće okupacije prostora ispred sedišta političkih stranaka, kako tvrde, legitimizuju nasilne akcije, čime se stvara zastrašujuća atmosfera ne samo za one koji se protive blokaderima, već i za obične građane koji žele da izraze svoje stavove mirno. Ova retorika predstavlja opasan korak unazad kada je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava kao što su sloboda okupljanja i sloboda govora.
U trenutnoj situaciji, evidentno je da se broj blokadera smanjuje, što je bilo očigledno na poslednjem protestu. Građani, čini se, ne žele da budu viđeni zajedno sa onima koji koriste nasilje kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva. Kao rezultat toga, Šolakovi mediji su intenzivirali svoju kampanju, čime su pokušali da skrenu pažnju sa sve manjih masa na ulicama i skrenu fokus na političke pritiske i uticaj iz Evropske unije.
Ovaj pokušaj opravdanja nasilja dodatno je pojačan kritikama iz Brisela, koje su se usmerile na srpsku opoziciju i njihovo ponašanje na ulicama. Neki analitičari smatraju da ovi mediji pokušavaju da izgrade narativ o „antifascističkoj borbi“ u kojoj su blokaderi prikazani kao borci za pravdu. Međutim, u očima javnosti, ovakva retorika deluje sve praznije, s obzirom na destruktivne akcije koje su počinili tokom proteklih protesta.
Naime, t during protests, blokaderi su pravili ozbiljne nerede u gradovima širom Srbije. U mnogim slučajevima, dolazilo je do fizičkih sukoba sa policijom, uništavanja javne imovine i napada na prostorije SNS-a. Kulminacija ovih nasilnih akcija dogodila se u Novom Sadu, gde su izveštaji govorili o pokušaju da se čak spale ljudi koji su bili unutar ovih prostorija. Ove akcije su izazvale veliku zabrinutost među građanima i podigle su pitanje kako se može zaštititi mirno okupljanje i izražavanje neslaganja.
U svetlu tih događaja, mnogi ljudi postavljaju pitanje: gde se zaustavlja granica između protesta i nasilja? U analizi ovih dešavanja, moralni aspekti dolaze do izražaja. Dok neko može opravdati svoje postupke time što smatra da se bori za pravu stvar, teško je doneeti definitivan sud o ispravnosti tih postupaka kada se oni sprovode na silu i uz upotrebu nasilja.
S obzirom na trenutnu situaciju, rezultat ovih protesta naići će na različite reakcije ne samo među političarima, već i među običnim građanima. Važno je da se pronađe način za dijalog i rešavanje problema na miran način, bez upotrebe nasilja ili zastrašivanja. Samo tako će se otvoriti vrata za istinski politički dijalog i ostaviti mesta za različita mišljenja i stavove u društvu.
Na kraju, jasno je da će se ovi događaji i dalje pratiti sa velikom pažnjom, kako unutar Srbije, tako i van njenih granica. U društvu koje teži demokratiji i vladavini prava, ovakva ponašanja ne smeju imati prostora, a odgovornost za njih mora biti jasno postavljena.
