Vreme kada doručkujete često zavisi od trenutka kada se probudite. Nakon jutarnjih rutinskih aktivnosti, prirodan korak je priprema doručka. Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature, vreme kada započinjete doručak može biti važnije nego što ste možda mislili.
Studija je pokazala da je kasniji početak doručka povezan sa višim nivoom smrtnosti. Učesnici koji su doručkovali kasnije imali su desetogodišnju stopu preživljavanja od 86,7%, u poređenju sa 89,5% onih koji su doručkovali ranije. Ovo može ukazivati na značaj temporalnog okvira unosa hrane u našim životima.
Istraživači su analizirali podatke iz longitudinalne studije koja je pratila skoro 3.000 starijih ljudi u Velikoj Britaniji od 1983. do 2017. godine. Uspostavili su korelaciju između starosti i navike da se doručak, kao i večera, konzumiraju u kasnijem vremenu. Otkriveno je da stariji ljudi često doručkuju kasnije, što može uticati na njihovo ukupno zdravlje.
Ovaj fenomen istražuje oblast poznatu kao hrononutricija koja se bavi pitanjem kada su obroci u našem dnevnom rasporedu. Kasniji obroci su povezani sa lošim metaboličkim zdravljem, a to može dovesti do povećanja rizika od raznih hroničnih bolesti. U proseku, učesnici su počeli da doručkuju 31 minut nakon buđenja, s konstatacijom da je starija dob u korelaciji sa kasnijim početkom doručka.
Vreme obroka takođe igra ključnu ulogu u našim cirkadijalnim ritmovima. Konzumacija hrane ima funkciju signala za naše unutrašnje biološke ritmove. Kako starenje često dolazi sa drugim promenama, kao što su smanjena pokretljivost i manja društvena interakcija, cirkadijalni ritmovi se mogu dodatno poremetiti kada obroci nisu pravilno raspoređeni. Istraživači smatraju da bi ranije vreme doručka moglo pomoći u uspostavljanju zdravijih cirkadijalnih ritmova kod starijih osoba.
Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumele sve implikacije, vreme obroka može imati značajan uticaj na zdravo starenje, mnogo više nego što se ranije smatralo. Mogućnost održavanja ranijeg doručka može podržati cirkadijalne ritmove i potencijalno unaprediti opšte zdravlje i mentalno blagostanje, što je takođe istaknuto u izveštaju portala Real Simple.
Zbog svojih potencialno pozitivnih efekata na zdravlje, važno je obratiti pažnju na vreme kada jedemo, posebno u starijem uzrastu. S obzirom na povezanost između kasnog doručka i povećane smrtnosti, možda bi bilo korisno preispitati svoje navike u ishrani i razmisliti o prilagođavanju svog rasporeda kako bi se uključilo ranije vreme doručka.
Ovo istraživanje pruža nove uvide u način na koji se dnevni ritmovi mogu uskladiti sa boljim zdravstvenim ishodima, naglašavajući važnost usklađivanja sa našim biološkim satovima. Obraćanje pažnje na vreme obroka može postati ključni deo strategije za poboljšanje zdravlja i prevenciju bolesti.
Koncept hrononutricije otvara nova vrata razumevanju načina na koji obroci utiču na naše opšte zdravstveno stanje i kvalitet života. Proveo se značajan napor kako bi se istražila ova tema, a rezultati pokazuju da se navike u ishrani, posebno vreme kada se jedu obroci, moraju uzeti u obzir kao važan deo ljudskog blagostanja.
Sve ovo ukazuje na to da bi modifikacija rasporeda obroka, posebno doručka, mogla biti korisna ne samo za starije ljude, već i za sve nas koji težimo zdravijem načinu života. Možda je vreme da svi razmislimo o našem jutarnjem ritualu i pokušamo da se pridržavamo ranijeg doručka kako bismo poboljšali svoje zdravlje i produljili svoj život.
