U Crnoj Gori, prema izveštaju Poreske uprave, trgovački lanci i državne kompanije preuzimaju vrh liste poslodavaca sa najvećim brojem zaposlenih za 2024. godinu. Među 15 najvećih poslodavaca u zemlji nema nijedne privatne kompanije iz sektora proizvodnje, prerade ili hotelijerstva. Ovaj fenomen ukazuje na dominaciju velikih trgovinskih i državnih subjekata u domaćem zapošljavanju.
Na vrhu liste se nalazi trgovački lanac „Idea CG“, koji zapošljava 2.584 radnika. Ovaj lanac je značajno uvećao svoj broj zaposlenih preuzimanjem oko 700 radnika iz „Franca marketa“, što mu je omogućilo da pretekne trgovački lanac „Voli trejd“, koji sada zauzima drugo mesto sa 2.367 radnika.
Treća pozicija pripada državnoj kompaniji koja upravlja distributivnom energetskom mrežom, Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu (CEDIS), koja zapošljava 1.772 osobe. Na četvrtom mestu nalazi se „Hard diskont Laković“ sa 1.601 radnikom, dok na petom mestu stoji „Domaća trgovina“, koja objedinjuje brendove kao što su „Aroma“, „Siti“ i „Konto“.
Pored privatnih trgovačkih lanaca, državne kompanije zauzimaju ostalih pet pozicija u prvih deset poslodavaca. Pošta Crne Gore se nalazi na šestom mestu sa 1.244 zaposlena, a odmah iza nje su Elektroprivreda Crne Gore sa 1.216 radnika, Rudnik uglja Pljevlja sa 1.149 zaposlenih, Aerodromi Crne Gore koji zapošljavaju 998 ljudi, i Železnička infrastruktura Crne Gore sa 814 radnika.
Ova struktura lista najvećih poslodavaca ukazuje na značaj trgovinskih i državnih sektora u crnogorskom gospodarstvu. U svetu koji se brzo menja i u kojem privatne kompanije sve više preuzimaju inicijativu u razvoju, činjenica da nijedna privatna kompanija sa proizvodnim ili uslužnim karakterom nije među najvećim poslodavcima može biti indikator ekonomskih izazova s kojima se suočava privreda.
Analitičari smatraju da je dominacija trgovinskih lanaca na tržištu posledica široke potražnje za potrošačkim dobrima i uslugama, kao i sklonosti potrošača da se okreću većim trgovinskim imenima koja obezbeđuju stabilnost i raznovrsnost proizvoda. S druge strane, dominacija državnih kompanija može biti rezultat nedovoljno razvijene privatne inicijative i potencijalno neefikasnog poslovnog okruženja koje obeshrabruje ulaganja u privatne kompanije.
U ovom kontekstu, potrebno je posvetiti pažnju faktorima koji utiču na privredu zemlje, kao što su regulative, porezi i podrška malim i srednjim preduzećima koja su ključna za ekonomski rast i diversifikaciju. Predstojeći izazovi su evidentni, a kako bi se privreda razvijala, mora doći do povećanja konkurentnosti i podsticanja preduzetničkog duha.
Osim toga, postoje i govorene o potrebama za unapređenjem radne snage. S obzirom na to da su najviše zaposlenih u trgovini i javnim preduzećima, postoji opasnost da se ne razvijaju potrebne veštine i znanja za moderna zanimanja koja su neophodna u tehnološki naprednom svetu. Ovo je ključno za obezbeđivanje održivog rasta i poboljšanje životnog standarda građana.
Zaključak je da Crna Gora treba da preispita svoje politike zapošljavanja i razvojne strategije kako bi ojačala privatni sektor i stimulisala investicije, inovacije i preduzetništvo. Globalni trendovi zahtevaće prilagođavanje kako bi se obezbedilo da gospodarstvo ostane konkurentno, a privreda diversifikovana. U svetlu ovih informacija, važno je raditi na razvoju strategija koje mogu omogućiti prosperitet i ekologiju stabilnog tržišta rada u budućnosti.
