Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je nedavno izvijestila o ozbiljnoj opasnosti od zračenja i hemijskih kontaminanata u iranskom nuklearnom postrojenju Natanz, koje je postalo meta izraelskih napada. Prema rečima Rafaela Grossija, šefa IAEA-e, zračenje unutar objekta je povišeno, dok su spoljašnje vrednosti normalne. „Unutar postrojenja Natanz postoji radiološka i hemijska kontaminacija, a moguće je da su izotopi uranija raspršeni po celoj lokaciji,“ rekao je Grossi Vijeću sigurnosti UN-a.
Iako su podaci o zračenju van objekta normalni, stručnjaci ukazuju na moguće rizike. Glavna opasnost se, prema Grossiju, odnosi na hemijsku toksičnost koja može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Izraelski napadi na iranske nuklearne instalacije do sada su, prema nekim stručnjacima, izazvali ograničeni rizik od kontaminacije, ali upozoravaju na potencijalnu katastrofu ukoliko bi napadi bili usmereni na iransku nuklearnu elektranu u Bushehru.
Izrael ističe da je njegov cilj uništavanje iranskih nuklearnih kapaciteta, dok Iran negira bilo kakvu nameru da razvija atomsku bombu. Pored Natanza, cilj izraelskih napada bili su i objekti u Isfahanu, Araku i Teheranu. IAEA je potvrdila štetu na postrojenju za obogaćivanje uranija i istraživačkom reaktoru u Khondabu, koji još nije počeo sa radom.
Stručnjaci ocenjuju da je rizik od radioaktivnih ispuštanja u ovom trenutku minimalan. „Postrojenja su dizajnirana tako da će kontrolisati sadržaj unutar objekta,“ rekao je Peter Bryant, profesor na Univerzitetu Liverpool. Darja Dolzikova iz RUSI-a napominje da napadi na postrojenja u prvoj fazi ciklusa nuklearnog goriva prvenstveno predstavljaju hemijske rizike.
Međutim, značajnija pretnja bi mogla doći od eventualnog napada na reaktor u Bushehru. Richard Wakeford, počasni profesor epidemiologije na Univerzitetu u Manchesteru, upozorava da bi kontaminacija iz takvog napada mogla imati katastrofalne posledice. „Ispuštanje radioaktivnih elemenata u okolinu moglo bi uzrokovati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi,“ dodao je.
James Acton iz Carnegie Endowment for International Peace ukazuje da je napad na Bushehr potencijalno najopasniji scenario, dok bi napadi na postrojenja za obogaćivanje imali manje posledice. On objašnjava da uranij gotovo da nije radioaktivan pre nego što uđe u reaktor, što smanjuje rizik od širenja zračenja.
Situacija u zalivskim državama dodatno komplikuje faktor moguće kontaminacije voda. Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Katar u velikoj meri zavise od desalinizovane vode. Nidal Hilal, profesor inženjerstva na Univerzitetu New York u Abu Dabiju, naglašava da bi bilo kakva kontaminacija mogla ugroziti ovaj ključni izvor pitke vode. „Desalinizacione stanice su posebno ranjive, te bi bilo kakvo narušavanje moglo imati katastrofalne posledice po vodoopskrbu,“ dodao je.
U svetlu svih ovih informacija, međunarodna zajednica je u sve većem strahu od mogućih eskalacija i potencijalnih katastrofa koje bi mogle nastati usled izraelskih napada na iranske nuklearne objekte. Dok se čini da trenutna situacija predstavlja ograničeni rizik, uvek postoji latentna opasnost koja može uticati ne samo na Iran, već i na čitav region. Važno je nastaviti sa monitornigom i dijalogom kako bi se izbegla potencijalna kriza koja bi mogla imati dalekosežne posledice.
