Naučnici su konačno otkrili uzrok misterioznog seizmičkog signala koji je prošle godine „tresao“ Zemlju tokom devet uzastopnih dana. Gigantski talas visine 200 metara udarao je napred-nazad duž Dikson fjorda na istoku Grenlanda tokom devet dana u septembru prošle godine, a taj pokret izazvao je seizmičku aktivnost u kori planete. Ispostavilo se da je našu planetu uzdrmao megacunami oslobođen prilikom topljenja jednog glečera u fjordu.
Naučnici su u početku bili zbunjeni ovim signalom, ali su zahvaljujući satelitskim i snimcima sa zemlje na posletku utvrdili uzrok ove pojave. Ispostavilo se da su klimatske promene dovele do topljenja glečera u podnožju planine, što je destabilizovalo tlo i dovelo do klizišta. Vođa studije Kristijan Svenevig, geolog Geloškog istraživačkog centra Danske i Grenlanda, izjavio je da su svi bili intrigirani ovim signalom i da su na kraju uspeli da ga reše zahvaljujući trudu međunarodnih stručnjaka iz mnogih disciplina.
Kada je sistem za seizmički monitoring detektovao aktivnost, dva aspekta tog signala delovala su neobično. Prvo, za razliku od zemljotresa visoke frekvencije, u ovom slučaju vrhunac aktivnosti ponavljao se u razmacima od 92 sekunde, a drugo, to se ponavljalo danima. Naučnici su ubrzo povezali da postoji mogućnost da je pojavu izazvalo klizište u fjordu, ali im je bilo potrebno kombinovano merenje niza faktora sa terena, ali i pribavljanje satelitskih snimaka i modela koje je izradio superkompjuter, kako bi sa sigurnošću mogli da tvrde o čemu se radi.
Njihovo istraživanje otkrilo je da je ogromno klizište verovatno izazvalo cunami talas koji se kretao napred-nazad duž uskog fjorda, što je fenomen poznat kao seš. Koautorka studije Elis Gabrijel izjavila je da je bilo vrlo zahtevno napraviti tačnu kompjutersku simulaciju trajnog cunamija. Klizište koje je izazvalo džinovski cunami posledica je klimatskih promena, tvrde istraživači, budući da je u ovom slučaju topljenje glečera dovelo do pomeranja 25 miliona kubnih metara kamenja i leda, što se urušilo u more.
Niko nije povređen prilikom ovog događaja, ali je talas uništio 200.000 dolara vrednu infrastrukturu istraživačke stanice na obližnjem Ela ostrvu. Istraživači upozoravaju da bi ovakve situacije mogle učestalo da se javljaju u polarim oblastima usled globalnog zagrevanja. Study posvećena ovom fenomenu objavljena je u naučnom časopisu „Science“.
