Troica naučnika, koji su osvojili Nobelovu nagradu za hemiju za 2025. godinu, napravili su značajan korak u nauci otkrivanjem materijala koji podseća na one iz „Hari Potera“. Dobitnici nagrade su Susumu Kitagava sa Univerziteta u Kjotu u Japanu, Ričard Robson sa Univerziteta u Melburnu u Australiji i Omar M. Jagi sa Berkli univerziteta u Kaliforniji. Ova prestižna nagrada dodeljena je za njihov razvoj „metalno-organskih okvira“, inovativnih struktura koje imaju sposobnost da skladište velike količine gasova u malim zapreminama.
Na press konferenciji održanoj povodom dodele nagrade, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju, Heiner Linke, uporedio je ova otkrića sa magičnom torbicom Hermione Grendžer iz serijala „Hari Poter“, koja fizički može da sadrži više predmeta nego što bi to bilo moguće običnim sredstvima. „Iako ne krše zakone fizike kao što to čini njena torbica, ovi okviri funkcionišu na sličan način“, rekao je Linke.
Metalno-organski okviri se sastoje od metalnih jona povezanih dugim organskim molekulima, formirajući kristalne strukture sa velikim šupljinama. Ove šupljine se koriste za prenošenje i skladištenje različitih supstanci, čineći ih primenljivim u raznim poljima nauke i tehnologije. Prvi korak u istraživanju ovih materijala započet je 1989. godine, kada je Ričard Robson uspeo da kombinuje različite molekule bakra kako bi formirao raskošan kristal, nalik dijamantu, ispunjen sitnim pregradama. Njegovi kolege, Kitagava i Jagi, nastavili su istraživanja od 1992. do 2003. godine, pokazujući da gasovi mogu ulaziti i izlaziti iz ovih struktura, a istovremeno su iste učinili stabilnijim i prilagodljivijim za posebne primene.
Od tog perioda, naučnici širom sveta razvijali su različite metalno-organske okvire, s ciljem poboljšanja njihove primene. Ovi materijali su korišćeni za različite svrhe, uključujući:
– hvatanje toksičnih gasova potrebnih za proizvodnju poluprovodnika
– prikupljanje vode iz pustinjskog vazduha
– katalizovanje hemijskih reakcija
– razgradnju štetnih hemikalija i zagađenja, uključujući PFA plastiku i farmaceutski otpad
Najveća primena ovih okvira, međutim, može biti u budućnosti. Trenutno se testiraju u cilju hvatanja ugljen-dioksida koji emituju fabrike i elektrane. „Moj san je da uhvatim vazduh i razdvojim ga – na primer, ugljen-dioksid, kiseonik ili vodu – i da ih pretvorim u korisne materijale koristeći obnovljive izvore energije“, rekao je Kitagava.
Kraljevska švedska akademija nauka objavila je dobitnike na svečanoj ceremoniji u Stokholmu 8. oktobra. Ova nagrada predstavlja 117. po redu Nobelovu nagradu za hemiju, a uključuje novčanu premiju od 11 miliona švedskih kruna, što odgovara približno 1,2 miliona američkih dolara.
Duboko motivisan ovim priznanjem, Kitagava je izjavio putem telefona na konferenciji za medije: „Počašćen sam što je moj dugogodišnji istraživački rad prepoznat. Smatram da je najznačajnija primena mog istraživanja u razdvajanju materijala iz vazduha, koji sadrži sve potrebne elemente za naše važne materijale.“
Otkrivena dostignuća ne samo da pokazuju napredak u nauci, već i otvaraju mogućnosti za rešavanje globalnih problema poput zagađenja i klimatskih promena. Metalno-organski okviri mogu igrati ključnu ulogu u razvoju održivih tehnologija koje će biti od koristi čovečanstvu.
Nobelova nagrada je još jedan podsticaj istraživačima širom sveta da nastave sa radom na inovativnim rešenjima koja imaju potencijal da poboljšaju kvalitet života i zaštite planetu. U eri kada su klimatske promene postale urgentno pitanje, ovakva otkrića su više nego dobrodošla u potrazi za održivim budućnostima.
