Naučnici iz Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su pružili detaljan opis načina na koji se formiraju amiloidni plakovi u mozgu, što predstavlja ključnu karakteristiku Alchajmerove bolesti. U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, istraživači su identifikovali kako promene u strukturi peptida amiloid beta 42 (Aβ42) igraju centralnu ulogu u razvoju ovog neurodegenerativnog poremećaja.
Analizirajući više od 140.000 varijanti beta-amiloidnog peptida, naučnici su istražili proces agregacije, u kojem molekuli lepe i formiraju fibrile, koje se akumuliraju u mozgu. Ove toksične formacije su povezane sa nastankom Alchajmerove bolesti. Upotrebljavajući savremene tehnologije poput genomike velikih razmera, genetski modifikovanih kvasaca i metoda mašinskog učenja, istraživači su osvetlili mehanizme koji stoje iza ovog procesa.
Jedan od ključnih elemenata koji je istraživan je prelazno stanje, energijski nestabilna faza koja se javlja pre nego što dođe do formiranja amiloidnih struktura. Iako se ovo stanje obično javlja retko, određene mutacije mogu povećati verovatnoću njegovog nastanka. Autori studije su kreirali energetsku mapu agregacije koja prikazuje kako različite mutacije utiču na proces formiranja fibrila. Ispostavilo se da C-terminalni region peptida, koji je hidrofoban i predstavlja mesto gde počinje formiranje fibrila, igra ključnu ulogu u ovom procesu.
Interakcije unutar ovog zona su od suštinske važnosti za aktiviranje patoloških procesa vezanih za Alchajmerovu bolest. Ova mapa je prva te vrste koja detaljno opisuje kako mutacije mogu uticati na ponašanje peptida tokom prelaznog stanja. Naučnici smatraju da bi sprečavanje formiranja ovog prelaznog stanja moglo biti nova strategija za razvoj terapija protiv Alchajmerove bolesti. Naime, oni ističu da je prvi put kvantifikovan uticaj desetina hiljada mutacija, što otvara vrata za nove pristupe lečenju.
Osim toga, nedavna istraživanja pokazuju i uticaj fizičke aktivnosti na smanjenje rizika od razvoja demencije. Međunarodna grupa naučnika iz Kine i Australije je dokazala da vožnja bicikla može značajno umanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti. Analiza uzorka od 500.000 ljudi pokazala je da osobe koje redovno voze bicikl umesto da koriste javni prevoz ili automobile, smanjuju rizik od razvoja Alchajmerove bolesti za 22%, a do 40% pre 65. godine.
Istraživači smatraju da ovaj pozitivan efekat može biti rezultat povećanja zapremine hipokampusa, delikatnog dela mozga koji igra ključnu ulogu u pamćenju. Analiza podataka iz britanske biobanke tokom perioda od 10 godina ukazuje na to da vožnja bicikla može doneti korist kroz različite mehanizme, uključujući poboljšanje protoka krvi u mozgu, kao i povećanje kapaciteta za planiranje i prostorno razmišljanje.
U svetlu ovih saznanja, naučnici pozivaju na veće usmeravanje na prevenciju Alchajmerove bolesti kroz promene u životnom stilu, kao što su vežbanje i angažovanje u mentalnim aktivnostima. Diskusije o mogućim terapijskim strategijama, kao i o važnosti fizičke aktivnosti, postaju sve relevantnije s obzirom na globalno starenje populacije i povećanje broja obolelih od demencija.
U zaključku, ovo istraživanje može imati značajne posledice za buduće pristupe lečenju Alchajmerove bolesti, ali i za strategije javnog zdravlja usmerene na promovisanje aktivnog načina života u cilju smanjenja rizika od ovih ozbiljnih neurodegenerativnih poremećaja. Radovi kao što su ovi predstavljaju novi korak ka razumevanju kompleksne prirode Alchajmerove bolesti i potencijalnim načinima za njeno prevazilaženje.
