Lekari u Španiji su sproveli detaljnu studiju o Mariji Branjas Moreri, ženi koja je doživela izuzetno visoku starost od 117 godina. Njihovo istraživanje pokazuje da, uprkos fizičkim znakovima ekstremne starosti, Morera je imala niz bioloških faktora koji su je štitili od tipičnih bolesti vezanih za starost. Profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras u Barseloni objašnjava da je opšte pravilo da se sa starenjem javlja više oboljenja, ali je Morera bila uzorak koji je osporio ovo pravilo.
Rođena u San Francisku 1907. godine, Morera je prešla u Kataloniju 1915. i preživela mnoga iskušenja, uključujući dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju kovida. Tokom godina pre smrti, želela je da je prouče kako bi otkrili njen recept za dugu životnu dob.
Zdravstveni tim je analizirao uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre Morerine smrti kako bi stekao sveobuhvatan uvid u njeno zdravstveno stanje. Istraživači su proučavali genetske profile, aktivnost gena, proteine u krvi i raznovrsnost mikroba u crevima.
Jedno od značajnih otkrića bila su telomera – zaštitni završeci na hromozomima, koji su kod Morere bili izuzetno kratki, što ukazuje na signalizaciju starenja. Njen imuni sistem je, takođe, pokazivao znake starenja, bio je sklon inflamacijama i mutacijama koje mogu izazvati leukemiju. Ipak, uprkos svim ovim pokazateljima, Morera je bila dobrog zdravlja.
Estegver naglašava da se telomere skraćuju svakim deljenjem ćelija, ali su sigurni da su kratke telomere možda pomogle Moreri da izbegne rak jer su ograničile broj deljenja ćelija. Takođe, analiza DNK je otkrila genetske varijacije koje su čuvale srce i moždane ćelije od bolesti.
Pored toga, Morera je imala niske nivoe zapaljenskih procesa u telu, što je smanjivalo rizik od raka i dijabetesa, kao i efikasan metabolizam holesterola i masti. „Sve ovo je ključno, jer su povezani s bolestima koje su česte među starijim osobama i često rezultiraju smrću,“ dodaje Estegver.
Tim istraživača je takođe želeo da utvrdi Morerinu biološku starost. Utvrđeno je da je bila barem 10 do 15 godina mlađa po biološkim parametrima sve do svoje smrti. Njen crevni mikrobiom je bio izuzetno mlad u poređenju s njenim hronološkim godinama.
Međutim, genetski faktori nisu bili jedini uzrok njene dugovečnosti. Morera nije bila gojazna, svakodnevno je konzumirala jogurt, nije pušila niti pila alkohol. Takođe, imala je bogat socijalni život, okružena prijateljima i porodicom, što je još jedan važan aspekt njenog dugog života.
Estegver ističe da su svi ovi faktori doprineli njenom zdravlju i dugovečnosti. Ova studija ne samo da otkriva tajne dugog života, već može pružiti važne uvide i lekcije za prevenciju bolesti kod starijih osoba. Dugovečnost je rezultat kombinacije genetskih predispozicija, zdravih životnih navika i bogatog socijalnog okruženja.
Zanimljivo je da su brojne osobe koje žive u poodmaklom uzrastu često predmet sličnih istraživanja, ali Morerina priča ističe koliko je važno razumeti kompleksnost starenja. Španske studije pokazuju da moguće postoji način da se starenje uspori ili da se smanji rizik od bolesti kroz proučavanje ovakvih izuzetnih života.
Kako se nauka nastavlja razvijati, istraživanja na ovom polju donose nadanja i uvid u to kako se može živeti zdravije i duže, što je cilj mnogih ljudi širom sveta. Morerina priča ostaje inspiracija za lekare i naučnike u potrazi za odgovorima na pitanja o starenju i dugovečnosti.
