U Beču su austrijski i nemački naučnici razjasnili misteriju mumifikacije tela za koje se veruje da je pripadalo svešteniku iz 18. veka. Ova otkrića ukazuju na to da je proces balsamovanja izvršen putem rektuma, što je do sada bilo nepoznato.
Dugo vremena su istraživači bili zbunjeni kako je mumifikacija izvršena, budući da su prethodni rendgenski snimci tela pokazivali da unutar njega nema materijala koji obično pomažu u identifikaciji vrste balsamovanja. Pretpostavlja se da je reč o Francu Ksaveru Sidleru fon Rozenegu, svešteniku koji je potekao iz aristokratske porodice. Gardijan izveštava da je fon Rozeneg umro 1746. godine u svojoj 38. godini. U vreme kada je umro, verovalo se da je njegovo telo prirodnim putem balsamovano, zbog čega je mumija dobila nadimak „kapelan osušen na vazduhu“.
Tokom višegodišnjih istraživanja, naučnici su ispitali različite tehnike mumifikacije koje su bile korišćene u različitim epohama i regijama. Oni su se fokusirali na jedinstvenu kombinaciju prirodnih materijala i hemikalija koje su se koristile u tom procesu. Otkriveni podaci sugerišu da su materijali koji su korišćeni za balsamovanje uključivali određene smole i ulja, što je znatno olakšalo proces očuvanja tela tokom vekova.
Važno je napomenuti da je balsamovanje rektumom isprva izgledalo kao vrlo neobična metoda. Međutim, tim istraživača, koji čine stručnjaci iz više oblasti, veruje da je ova tehnika bila veoma efikasna. „Ovo otkriće menja našu percepciju o balzamovanju u Evropi tokom 18. veka“, izjavila je jedna od vodećih istraživača. „Ranije smo smatrali da je prirodno balsamovanje najčešći oblik očuvanja, a sada imamo mogućnost da shvatimo da se uobičajene metode zapravo mogu značajno razlikovati.“
Istraživači su koristili modernu tehnologiju, uključujući CT skeniranje, što im je omogućilo da prikupi detaljne podatke o unutrašnjem stanju mumije. Ova tehnologija je pokazala ne samo strukturu tela nego i eventualne dodatne materijale korišćene u procesu. Na ovim skeniranjima, naučnici su identifikovali visoko koncentrisane supstance koje odgovaraju materijalima korišćenim za balsamovanje.
Osim toga, istaknuto je da je istraživanje mumije fon Rozenega važan doprinos širenju znanja o tehnološkim i kulturnim praksama u Evropi tokom 18. veka. To će pomoći da se shvate različiti pristupi očuvanju ljudskih ostataka u tom trenutku, kao i uticaj aristokratskih porodica na kulturne i stručne prakse tog doba.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, istraživači su odlučili da dalje prouče druge mumije iz sličnog perioda, kako bi utvrdili da li su postojale druge nenakonvine metode balsamovanja. Oni se nadaju da će otkriti još više informacija koje će dodatno obogatiti znanje iz ovog polja.
Balsamovanje je tokom vekova bilo predmet velikih zanimanja, kako u naučnim, tako i u popularnim krugovima. Svaka nova otkrića donose nove uvide i često dovode do preispitivanja starih teorija o postupcima koji su se koristili u drevnim kulturama.
Sve u svemu, ovo otkriće je još jedan korak ka razumevanju složenosti ljudskih praksi vezanih za smrt i očuvanje tela. S obzirom na značaj ovog istraživanja, očekuje se da će doprineti ne samo akademskoj zajednici, već i širem društvu koje se interesuje za istoriju mučenja, arheologiju i biomedicinske nauke.
Naučnici nastavljaju sa radom na razvoju boljih metoda i tehnika za istraživanje i čuvanje sličnih artefakata u budućnosti. Ova otkrića mogu imati širok spektar primena, od forenzičkih nauka do muzejske prakse, što dodatno naglašava važnost savremenog pristupa analizi istorijskih ostataka.
