Sposobnost da se vrate izgubljena sećanja ili da se izbrišu neželjena sećanja ostaje isključivo u domenu naučne fantastike. Međutim, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku ne odustaju od pokušaja da ovakve fantazije postanu stvarnost. Oni su pokrenuli istraživanja u cilju jačanja ili slabjenja sećanja na određene događaje iz prošlosti.
Svako naše iskustvo aktivira neurone u mozgu, a što više vremena provodimo izlažući se određenom sećanju, to se ono jače učvršćuje. Ipak, veze između neurona koje se formiraju tokom tog procesa mogu s vremenom oslabiti, što dovodi do zaboravljanja, kako prenosi „Science News“. Neuronaučnik Robert Hampson iz Vake Forest Univerziteta i njegov tim su otkrili da električna stimulacija određenih delova mozga može pomoći ljudima da formiraju jača sećanja.
U svom eksperimentu, tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, oblasti mozga odgovornoj za formiranje sećanja, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implante. Dok su učesnici radili testove memorije sa slikama, tim je dokumentovao obrasce aktivacije neurona povezane sa prepoznavanjem tih slika. Zatim su primenili električnu stimulaciju na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su prolazili kroz isti test pamćenja.
Rezultati su bili zapanjujući: pamćenje slika čije je gledanje bilo praćeno blagim strujnim “udarima” poboljšalo se za 35 do 40 procenata. Hampson je veoma optimističan i smatra da bi u budućnosti moždani implanti mogli stimulisati mozak i pomoći ljudima sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga da ojačaju svoje pamćenje.
Dok jedan tim istraživača radi na jačanju sećanja, drugi se fokusira na mogućnost brisanja neželjenih sećanja. U filmu „Večni sjaj besprekornog uma“, likovi koje tumače Džim Keri i Kejt Vinslet prolaze kroz proceduru brisanja pamćenja kako bi zaboravili bolne trenutke iz prošlosti. U realnosti, neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca poznatih kao morski zečci koji kontrolišu pokret mišića.
Otkrili su da svaki spoj između neurona upravlja molekul PKM. Zbog toga su, stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim uslovima i inhibicijom određenih PKM molekula, mogli selektivno blokirati veze između neurona. Ovi rezultati sugerišu mogućnost brisanja nekih sećanja dok se druga ostavljaju netaknuta. Međutim, ovakva istraživanja postavljaju mnoge etičke dileme.
Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava da naša iskustva i sećanja oblikuju naš identitet. Promena sećanja bi mogla učiniti osobu različitom od onoga što jeste, pa se mora biti jako oprezan u realizaciji ovakvih zamisli. Fenton naglašava važnost sećanja i njihovih emocionalnih i psiholoških uticaja na našu ličnost.
U svetlu svih ovih otkrića, istraživanja o sećanju imaju potencijal da preoblikuju našu budućnost, ali donose i izazove koji zahtevaju ozbiljno razmatranje etičkih principa. Kako se naučna saznanja razvijaju, tako i naše razumevanje sećanja, zaborava i načina na koji oblikuju naš život postaje sve složenije. Iako se čini da će u budućnosti biti moguće manipulisati sećanjima, važno je zadržati svest o posledicama koje takve promena mogu imati na ljudsku psihu i identitet.
