Naučnici unutar laboratorije u Južnoj Dakoti rade na odgovoru na jedno od osnovnih naučnih pitanja: zašto postoji naš univerzum. U tom cilju, eksperimentiraju sa fenomenom neutrina, subatomskih čestica koje bi mogle držati ključne informacije o postanku svemira, kako prenosi BBC.
Tim američkih naučnika u saradnji sa kolegama iz Japana istražuje pitanje nastanka svemira. Teorije o tome kako je univerzum stvoren ne pružaju objašnjenje za prisustvo planeta, zvezda i galaksija koje nas okružuju. Kako bi razumeli ovu temu, naučnici grade visokotehnološke detektore koji će analizirati neutrine i njihov protivnik, antimateriju.
Da bi realizovali eksperiment, naučnici će se spustiti 1.500 metara ispod površine Zemlje, u tri ogromne podzemne pećine, čiji su dimenzije inspirativne. Dr Džaret Hajz, direktor nauke ovog projekta, opisuje pećine kao „katedrale nauke“ i navodi da su one idealne za istraživanje neutrina jer štite od buke i radijacije iz okoline.
Hajz je danima uključen u izgradnju ovih pećina, a trenutno tim od 1.400 naučnika iz 35 zemalja se priprema za eksperiment koji će značajno promeniti naše razumevanje univerzuma. U pitanju je studija nastanka materije i antimaterije. Kada je svemir stvoren, materija i antimaterija su nastale u izjednačenim količinama. Međutim, trebalo je da se ove čestice ponište, ostavljajući samo energiju. Umesto toga, svet kakav poznajemo danas je rezultat pobede materije.
Stručnjaci smatraju da je tajna zašto je materija prevladala u proučavanju neutrino i antineutrina. U svom putovanju kroz svemir, neutrini i antineutrini ostaju stabilni bez mnogo promena. Međutim, postavlja se pitanje da li postoje razlike u ponašanju ovih čestica koje bi mogle objasniti zašto se materija ne poništava.
Eksperiment dubokog podzemnog neutrina je međunarodna saradnja sa 1.400 naučnika iz 30 zemalja, uključujući i dr Kejt Šo sa Univerziteta u Saseksu. Ona veruje da će otkrića koja se očekuju biti transformativna za naše razumevanje univerzuma. Napominje da tehnologija i inženjering koje sada imamo omogućavaju istraživanje ovih dubokih pitanja.
Na drugom kraju sveta, japanski timovi koriste zlatne globuse u potrazi za istim odgovorima. Oni grade hyper-K, unapređenu verziju postojećeg detektora neutrina, Super-K. Planiraju da započnu svoj proces za nekoliko godina, ranije nego američki tim.
Tokom istraživanja, dr Mark Skot sa Imperijal koledža u Londonu ističe da njegov tim ima prednost zbog ranijeg pristupa i većih detektora, što bi trebalo rezultirati bržim pronalaskom odgovora. On veruje da će zajedno ovi eksperimentisati doneti više saznanja nego što bi se dobilo kroz pojedinačna istraživanja.
U međuvremenu, dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri naglašava da iako postoji element trke između timova, hyper-K još uvek ne poseduje sve potrebne resurse za istraživanje razlika u ponašanju neutrina i antineutrina. Očekuje se da prvi rezultati istraživanja neće biti dostupni još nekoliko godina.
Kao što stoji, pitanje šta se zapravo dogodilo na početku vremena ostaje misterija. Dok naučnici nastavljaju da istražuju, stvara se nada da će otkrića iz laboratorija u Južnoj Dakoti i Japanu doneti nove uvide o postanku našeg univerzuma i o prirodi postojanja, otkrivajući tako korene samog života.
