Početkom leta, požari na Iberijskom poluostrvu, posebno u Španiji i Portugalu, dostigli su razmere kakve se nisu videle do sada. Ove godine, ekstremne temperature koje prelaze 40°C, zajedno s jakim vetrovima, dodatno su pogoršale situaciju, omogućivši požarima da se šire brže nego ikad pre. Stručnjaci ističu da su klimatske promene ključni faktor, ne samo kao uzrok, već i kao pojačivač ovih razarajućih vatre.
Prema novom istraživanju, takvi vrući i suvi uslovi postali su 40 puta verovatniji kao rezultat klimatskih promena. Kako je situacija postajala sve alarmantnija, analize organizacije World Weather Attribution (WWA) otkrile su kako je klimatske promene učinile sadašnje uslove 30% intenzivnijim. Ova fenomenalna situacija dovela je do rekordne površine zahvaćene požarima u obe zemlje.
Dr. Kler Barns, istraživačica sa Imperial College London-a, izjavila je da ovakvi požari predstavljaju tek početak onoga što bi moglo uslediti, ukazujući na to da će se s klimatskim promenama nastaviti pogoršavati toplotni talasi koji povećavaju šanse za velike požare. Prema njenim rečima, pojačanje ekstremnih vremenskih uslova dovodi do požara „neviđene intenzivnosti“.
Studije su pokazale da su klimatske promene uzrokovale da su slični uslovi koji bi nekada zadesili Iberijsko poluostrvo bili izuzetno retki, očekivani samo jednom u 500 godina. Danas se slični uslovi očekuju svake 15. godine.
Jedan od ključnih izazova jeste pritisak na vatrogasne službe koje se bore protiv ovakvih katastrofa pod sve većim pritiskom, suočavajući se s divljim požarima koji su sve nepredvidiviji. Tokom avgusta, Španija je po prvi put zatražila međunarodnu pomoć putem Mehanizma civilne zaštite EU, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
U poslednjih nekoliko meseci, više od 380.000 hektara zemljišta izgorelo je u Španiji, dok je u Portugalu izgubljeno više od 260.000 hektara. Ove brojke jasno pokazuju da su požari u Španiji i Portugalu odgovorni za skoro dve trećine ukupne površine Evrope pogođene požarima ove godine.
Klimatske promene su posebno ozbiljno pogodile Španiju, gde su osam osoba poginule, a desetine hiljada ljudi su evakuirane zbog velikih požara. Dim i zagađenje vezana za požare uticali su na kvalitet vazduha ne samo u ovim zemljama već su se proširili širom Evrope, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Skandinaviju.
Profesorka klimatskih nauka Frederika Oto ističe da je Španija „ozbiljno pogođena“ klimatskim promenama. Upozorava na to da se pitanja urbanizacije i ruralnog iseljavanja moraju uzeti u obzir, s obzirom na to da su nerazvijena šumska područja postala idealno gorivo za požare.
Javni diskurs u Španiji sve više se fokusira na pad ruralnih aktivnosti, što je doprinelo razvoju vegetacije koja se otad pokazuje kao pogodno gorivo za šumske požare. Rastuće probleme čini i depopulacija u ruralnim delovima, koja dovodi do slabije kontrole vegetacije. Mogućnosti sanacije postaju limitirane usled smanjenja broja ljudi koji se bave tradicionalnim poljoprivrednim praksama.
Naročito, naučnici insistiraju na tome da je potrebno preispitati način upravljanja prirodnim resursima i preduzeti hitne mere za kontrolu vegetacije na napuštenim zemljištima. Na kraju, poziv je upućen da ceo svet mora da smanji korišćenje fosilnih goriva kako bi se ublažili efekti klimatskih promena. Ovi izazovi zahtevaju zajednički napor svih nivoa vlasti, jer je prevencija požara ključ za zaštitu životne sredine i lokalnih zajednica.
