Svi želimo da živimo duže i zdravije, a dobra vest je da za to nikada nije kasno. Novo istraživanje pokazuje da čak i ako tek u zrelom dobu počnemo da uvodimo zdrave navike, možemo produžiti život i do šest godina. Ova studija, sprovedena u Japanu, uključila je više od 49.000 ljudi uzrasta od 40 do 80 godina kako bi se proverio uticaj promene životnih navika na dužinu života.
Japan se često pominje kao zemlja dugovečnih ljudi, sa prosečnim životnim vekom od čak 84,7 godina (podaci iz 2020). Tajna njihove dugovečnosti često se povezuje sa zdravijom ishranom, niskom stopom gojaznosti, redovnim kretanjem i navikama koje uključuju više ribe i biljnih namirnica, kao i manje crvenog mesa.
Naučnici su želeli da istraže da li se i među onima koji već žive dugo, život može produžiti dodatnim usvajanjem zdravih navika. Rezultati su pokazali da je to moguće. Tokom istraživanja posmatrano je osam ključnih faktora koji imaju najveći uticaj na zdravlje:
1. Redovno konzumiranje voća, ribe i mleka.
2. Održavanje zdrave telesne mase (BMI).
3. Fizička aktivnost.
4. Nepušenje.
5. Umeren unos alkohola.
6. Kvalitetan san.
Svaka od ovih navika može doneti dodatnih pola godine života. Oni koji su usvojili sedam ili svih osam navika, mogli su da produže svoj životni vek i do šest godina.
Najveći pomaci u dugovečnosti zabeleženi su kod nepušača, gde su muškarci dodali čak 3,8 godina, a žene 3,7 godina. Kod onih koji paze na unos alkohola, manji od 46 grama dnevno značio je 1,9 godina duže za muškarce i čak 4,9 godina za žene. Ljudi sa zdravom telesnom masom dobijaju dodatnih 1,3 godine za muškarce i 1,7 godina za žene, dok spavanje između 5,5 i 7,4 sata po noći donosi 1,4 godine više muškarcima i 1,6 ženama.
Ono što je najvažnije, sve ove navike mogu se usvojiti u srednjim i starijim godinama, što dodatno potvrđuje da nikada nije kasno da se nešto preokrene.
Za one koji žele da dodatno ojačaju telo i produže vitalnost, kreatin se sve više preporučuje. U kombinaciji sa vežbanjem, pomaže u očuvanju mišićne mase, što je važan pokazatelj zdravog starenja. Takođe, neki dodaci sadrže i taurin, koji pozitivno utiče ne samo na mišiće, već i na srce i mozak.
Međutim, pre nego što počnete sa bilo kakvim suplementima, posebno ako ste trudni, dojite ili uzimate terapiju, važno je posavetovati se sa lekarom. Stručno mišljenje je često najpametniji korak.
Promene u ishrani i životnim navikama ne samo da pomažu u produžavanju života, već i poboljšavaju njegov kvalitet. Osim što se duže živi, osoba koja neguje zdrave navike obično se oseća bolje, ima više energije i manje je podložna različitim bolestima.
U svetu koji se sve više suočava sa problemima gojaznosti, srčanim bolestima i drugim hroničnim stanjima, jasno je da je prevencija ključ. Smanjenje rizika od bolesti kroz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i izbegavanje štetnih navika može značajno poboljšati kvalitet života.
Za kraj, važno je napomenuti da svaka mala promena može napraviti razliku. Umesto da se fokusiramo na velike i često nedostižne ciljeve, možda je bolje da se orijentišemo na manje, postepene promene koje su dugoročne i održive. Uvođenjem zdravih navika, svako od nas može učiniti značajne korake ka dužem i zdravijem životu, bez obzira na uzrast ili trenutnu situaciju.
