Sremski kraj, poznat po mirnom životu, i dalje nosi težak teret bola i tragedije nakon što je prošlo pet godina od stravičnog ubistva Branislave Gnjidić i Miroslava Bojića. Oba slučaja, koja su se odigrala u osnovnoj školi, izazvala su šok među meštanima, koji se često podsećaju na taj zločin kao na događaj koji je zauvek promenio njihov život.
Olga Gnjidić, 76-godišnja majka Branislavine, s tugom u glasu govori o gubitku svoje ćerke. Ona se i dalje suočava sa posljedicama tog zločina, te je osudila kaznu koju je dobio Predrag Gnjidić, njen zeta. On je bio osuđen na 20 godina zatvora, a nedavno je premešten u zatvor u Padinskoj Skeli. „Nisam zadovoljna koliko je dobio robije. To je dvoje ljudi, za svakog po deset godina,“ ističe ona i nastavlja: „Prvo mi je umro sin, zatim ubijena ćerka, a onda sam sahranila supruga, koji nije mogao to sve da podnese.“
Olga se već četiri meseca često povlači u bolnicu, prizivajući zdravlje koje joj je narušeno zbog svega što je preživela. Iako se njena porodica raspala, ona se i dalje trudi da se brine o svojim unucima. Ima dva unuka od Branislave — stariji je trenutno bez posla, dok mlađi studira. „Kada im je otac bio u pritvorskoj jedinici, dolazili su kod njega, nisam se bunila. To je njihov otac,“ kaže Olga, iznoseći hrabrost koja je potrebna za suočavanje sa tom situacijom.
Prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, Predrag Gnjidić optužen je za teško ubistvo, nošenje i promet oružja i ugrožavanje sigurnosti. Tokom suđenja, Gnjidić je priznao da je znao za emotivnu vezu između svoje supruge Branislave i Miroslava Bojića, vozača škole. Takva saznanja ga, očigledno, dovela do gorkog čina. „Više nije mogao da podnese te priče da ona ima drugoga,“ priznaje Olga.
Ona se seća kako je u to jutro, 3. novembra 2018. godine, Predrag došao u školu i iz automatske puške zadao fatalne udarce. Izveštaji govore da je Branislavino ubistvo uključilo čak 22 metka, dok je Bojiću pucano u pet metaka, čime je Predrag Gnjidić izveo jedan od najbrutalnijih zločina u ovoj sredini.
Mesto gde se tragedija odigrala, osnovna škola u Erdeviku, postalo je simbol bola i gubitaka, a Olga često obilazi grobnice svojih najmilijih. U njoj je sahranjeno dvoje od tri člana porodice — Branislava, njen sin i suprug. Sada, nošena tugom i setom, Olga često misli na svoje voljene.
Naime, Olga je ranije bila udata za čoveka iz Prizrena, ali se nakon razvoda s decom vratila u svoj rodni Erdevik. Tamo se ponovo udala za Jugomira, koji je ujedno i stric Predraga, s kojim nije imala dece. Ova složena porodična situacija dodatno otežava njen proces tugovanja i koji je, čini se, nemoguć da se prevaziđe.
U razgovoru sa vidljivim emocijama, Olga deli svoje misli o davno izgubljenim članovima porodice, predstavljajući tako ne samo svoju borbu, već i sudbinu cele zajednice koja se i dalje oporavlja od patnje. Dok se svet menja, sećanje na Branislavino i Miroslavovo ubistvo ostaje kao duboka rana, koja će, čini se, zauvek ostati u srcima svih koji su poznavali ovu porodicu.
