Ruski predsednik Vladimir Putin je iznenadio mnoge kada je odlučio da umesto lične prisutnosti pošalje drugorazrednu delegaciju na pregovore s Ukrajinom u Turskoj. Ovaj potez usledio je nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio očekivanje visokog nivoa dijaloga, ali je Putinu očigledno bilo lakše poslati manji tim.
Ovo je prvi direktni susret između zaraćenih strana od marta 2022. godine, a nade u napredak dodatno su umanjene izjavama američkog predsednika Donalda Trumpa. Trump je naglasio da ne očekuje pomak sve dok se ne sastane s Putinom, što u ovom trenutku deluje kao daleki cilj.
Tokom konferencije za novinare, Trump je rekao: „Ništa se neće dogoditi dok se Putin i ja ne sastanemo.“ Ovaj stav pravda američki državni sekretar Marco Rubio, koji je zatim izjavio da Washington „nema velika očekivanja“ od pregovora u Istanbulu.
Zelenski je bio oštar u svojim kritikama na račun ruske pozicije. On smatra da je Putinova odluka da ne prisustvuje sastanku, ali pošalje, kako je rekao, „dekorativnu“ delegaciju, indikacija da nema ozbiljnih namera za prekid sukoba. Ukrajinski lider izneo je stav da „ne možemo trčati po svetu tražeći Putina“ što je još jedan pokazatelj frustracije Kijeva prema Moskvi.
Tokom posete Turskoj, Zelenski je naglasio da se oseća nepoštovano od strane Rusije, te istakao da nema ni dnevnog reda ni visoke delegacije čime je dodao osećaj lične uvrede, ne samo prema njemu, već i prema Erdoganu i Trumpu. Ukratko, Zelenski je izrazio sumnju u dobre namere Rusije, tvrdeći da se pregovori koriste za „pravljenje predstave“.
Ukrajinska strana podržava trenutano, bezuslovno primirje u trajanju od 30 dana, ali Putin želi prvo razgovarati o detaljima takvog primirja. Iako Rusija trenutno ima prednost na bojnom polju, postoji zabrinutost da bi ovo primirje moglo omogućiti Ukrajini da reorganizuje svoje snage i osigura dodatno zapadno naoružanje.
Uprkos najavama o sastanku, datum još nije utvrđen. Trump, nakon što je u februaru bio pod pritiskom da izvrši uticaj na Ukrajinu, sve više pokazuje nestrpljenje, smatrajući da ga Putin možda „zavlači“. Ovaj ‘mrtvi hod’ u dijalogu stvara dodatni pritisak na sve strane uključene u pregovore.
Rusko izaslanstvo koje vodi Vladimir Medinski, savetnik predsednika, uključuje i nekoliko ključnih članova koji su ranije učestvovali u pregovorima, što implicira da Rusija vidi ove sastanke kao nastavak ranijih razgovora. Medinski je potvrdio da Rusija smatra novi dijalog nastavkom onih prekinutih pre tri godine.
S obzirom na to da ruske snage kontrolišu gotovo petinu Ukrajine, Putin i dalje insistira na svojim dugogodišnjim zahtevima, uključujući predaju teritorija i obustavu ukrajinskih težnji za članstvom u NATO-u. Međutim, ovi zahtevi su od strane Ukrajine kategorički odbijeni, što dodatno komplikuje situaciju.
Ako se postigne ikakav dogovor, moraće biti više kompromisa s obe strane, što u trenutnim okolnostima izgleda teško ostvarivo. U međuvremenu, dok se pregovori nastavljaju, svet sa zabrinutošću prati razvoj događaja, ne znajući kakve će se posledice javiti iz ove nove etape sukoba. U svakom slučaju, svi akteri su svesni da put do mira zahteva ozbiljan dijalog i volju za kompromisom, nešto što trenutno deluje daleko od horizonta.
