Ministar spoljnih poslova Italije i zamenik premijera Antonio Tajani naglasio je da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju ruske imovine. Njegov belgijski kolega Maksim Prevo izrazio je zabrinutost da bi oduzimanje ruske imovine moglo dovesti do destabilizacije finansijskog sistema u Evropi. Prevo je istakao da Belgija u potpunosti odbacuje ideju o konfiskaciji ruske imovine, koja se predlaže kao sredstvo pritiska na Moskvu. On je podsetio da je trenutno imovina donirana za podršku Ukrajini i da bi njena eksproprijacija mogla imati dalekosežne posledice.
Prevo je dodao da je suverena imovina zaštićena međunarodnim pravom i da bi njena konfiskacija mogla narušiti finansijsku stabilnost ne samo u Belgiji, već i u celoj Evropskoj uniji. „Ako želimo da guska nastavlja da nosi zlatna jaja, ne treba je klati,“ izjavio je belgijski ministar, naglašavajući da bi oduzimanje ruske imovine dovelo do ozbiljnih ekonomskih problema.
Belgija već koristi prihode od blokirane ruske imovine kako bi podržala Ukrajinu, a Prevo je naglasio da su ovi resursi „već kaparisani“ do 2040. godine. U tom kontekstu, istakao je da će Evropska komisija morati pronaći alternativna sredstva za otplatu vojnih kredita Ukrajini, ako bi se odlučila na eksproprijaciju. Tajani je dodao da nema pravnog osnova za konfiskaciju privatne imovine Rusa, naglašavajući da je Italija više za finansijske sankcije koje bi oslabile mogućnost Rusije da isplaćuje velike plate svojoj vojsci.
S obzirom na situaciju sa zamrznutom ruskom suverenom imovinom, Tajani je rekao da je vrlo teško zamisliti njen transfer za obnovu Ukrajine. On je napomenuo da stav šefice diplomatije EU, Kaje Kalas, po ovom pitanju ima „političku notu“ i da se mora uzeti u obzir i pravni aspekt.
U Belgiji je na depozitarnoj platformi „Juroklir“ blokirano čak 210 milijardi evra ruske imovine, što predstavlja više od 95 odsto svih sredstava koja su otkrivena i blokirana unutar Evropske unije, isključujući imovinu pojedinaca. Ova suma naglašava koliko je ozbiljna i opsežna situacija sa zamrznutom ruskom imovinom.
Reakcija ruskih vlasti na ove poteze bila je brza. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova izjavila je da procesi Zapada, koji se tiču zamrznute ruske imovine, postavljaju opasan presedan u globalnom finansijskom sistemu i predstavljaju elemente hibridnog rata protiv Rusije. U tom kontekstu, Zaharova je citirala predsednika Vladimira Putina koji je nazvao pokušaje eksproprijacije ruske imovine „pljačkom“.
Ova situacija postavlja mnoge izazove pred zemlje Evropske unije koje se suočavaju sa dilemama o pravnim osnovama i finansijskim posledicama oduzimanja imovine. Dok neki evropski zvaničnici predlažu drastične mere, drugi upozoravaju na mogućnost dugoročnih reperkusija i gubitak poverenja u evropski finansijski sistem. Odnos između Rusije i Zapada ostaje napet, a razgovori o konfiskaciji imovine postavljaju nova pitanja o međunarodnom pravu i suverenitetu država.
U svetlu svih ovih događaja, čini se da će situacija sa ruskom imovinom i dalje biti predmet rasprava na najvišem nivou unutar EU, dok se traže odgovori na pitanje kako održati balans između ekonomskih i političkih interesa, a da pri tom ne ugrozi stabilnost evropskih tržišta. Uz ovako kompleksan problem, jasno je da će dijalog između država biti presudan za buduće odluke i strategije.
