Narodna banka Srbije (NBS) je danas objavila da Srbija ne duguje ništa Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i da spoljni dug zemlje iznosi 49 milijardi evra. Učešće spoljnih dugova u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi 58,6 odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na kraj 2024. godine, kada je ovaj procenat bio 59,2 odsto.
Ova informacija dolazi u svetlu nedavnih medijskih tvrdnji koje su tvrdile da spoljni dug Srbije iznosi 50 milijardi evra, kao i da su najveći dugovi usmereni prema domaćoj privredi, MMF-u i kineskim kreditorima. NBS se oglasila i istakla da je iznos koji je bio planiran u okviru stend-baj aranžmana sa MMF-om u 2022. godini, koji je iznosio oko 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (što je otprilike 2,4 milijarde evra), zapravo povučen samo delimično. Od tog iznosa, povučeno je 1,2 milijarde evra kroz dve tranše.
U svom saopštenju, NBS je naglasila da, nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, zavisno od nagomilavanja značajnog iznosa deviznih rezervi, kao i stvaranja fiskalnog prostora i održivog finansiranja platnog bilansa, aranžman je bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu, ovaj aranžman je zamenjen novim oblikom saradnje unutar Instrumenta za koordinaciju politika, koji ne zahteva povlačenje finansijskih sredstava.
Dodatno je istaknuto da alokacije specijalnih prava vučenja od strane MMF-a nemaju obavezu vraćanja glavnice, već je potrebno izmirivati samo kamate na tromesečnom nivou. Ove alokacije imaju za cilj da pozitivno utiču na jačanje deviznih rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike.
NBS je ukazala na značaj očuvanja makroekonomske stabilnosti, posebno u svetlu trenutne globalne energetske krize. Ukoliko bi se situacija promenila, Srbija bi mogla da razmotri nove aranžmane sa MMF-om ili druge oblike međunarodne finansijske pomoći.
U saopštenju NBS-a naglašeni su i rezultati postignuti u prethodnom periodu. Naime, nakon implementacije stend-baj aranžmana, Srbija je uspela da akumulira značajne devizne rezerve, što je dodatno ojačalo njenu stabilnost. Stručnjaci smatraju da je ovo važno za održavanje povoljnog kredibiliteta na međunarodnim finansijskim tržištima i za očuvanje povoljne kamatne politike unutar zemlje.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, NBS poziva sve zainteresovane strane da se oslanjaju na zvanične informacije i izbegavaju dezinformacije koje mogu uticati na percepciju javnosti i investitora. Takođe, institucija ističe da će i dalje pratiti globalne trendove i prilagođavati svoje politike u skladu sa potrebama ekonomije.
U ovom kontekstu, ekonomisti i analitičari ističu važnost transparentnosti i komunikacije između NBS-a, vlade i javnosti. Dobro informisanje javnosti o stanju finansija i ekonomije može doprineti boljem razumevanju ekonomskih politika i smanjenju nesigurnosti među građanima.
U zaključku, NBS je ukazala na stabilnost javnih finansija i učinila je jasno da Srbija ima kapacitet da se suoči sa izazovima koji dolaze, kako iz unutrašnjih tako i iz spoljašnjih izvora. Time se stvara osnova za dalje ekonomske reforme i unapređenja u cilju postizanja dugoročne ekonomske održivosti.
S obzirom na sve navedeno, Srbija ostaje posvećena održavanju stabilnog ekonomskog okruženja, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, dok istovremeno nastavlja da razvija sopstvene kapacitete i načine prilagođavanja globalnim ekonomskim tokovima.
