Decembar prošle godine je bio tužna epizoda za bolnicu „Dr Josip Benčević“ u Slavonskom Brodu. Nažalost, preminulo je dete od samo 20 meseci. Struka je procenila da je dete trebalo da bude oduzeto od roditelja odmah nakon rođenja, ali to se nije dogodilo. Naime, socijalni sistem nije uspeo da detetu pronađe mesto u prepunim domovima ili hraniteljskim porodicama. Postupak oduzimanja prava roditeljima je pokrenut na Opštinskom sudu u Slavonskom Brodu, ali još uvek nije okončan zbog nedostatka ključne informacije – gde će dete da živi nakon što se oduzme roditeljima. Stručnjaci iz Slavonskog Broda su još u julu 2022. godine tražili pomoć Ministarstva socijalne politike, ali bez uspeha.
Osim preminulog deteta, postoje i drugi ugroženi članovi porodice. Braća K.N., od tri i četiri godine, takođe treba da budu izdvojeni iz porodice, ali su i dalje žive s roditeljima. Porodica živi u veoma teškim uslovima, bez vode i sanitarnog čvora, a roditelji, prema proceni struke, ne mogu da brinu o deci zbog intelektualnih teškoća.
Policija je sprovela istragu o smrti deteta, ali nije utvrdila uzrok smrti. Prema rečima Hrvatskog zavoda za socijalni rad i Ministarstva socijalne politike, dete je umrlo od iznenadnog zastoja rada srca, što je po definiciji sindrom iznenadne smrti odojenčadi. Međutim, postavlja se pitanje da li je i kako socijalni sistem i druge institucije mogle da pomognu detetu i porodici.
Hrvatski vojni analitičar Mario Galić sasvim je slučajno preneo vesti iz Hrvatske medija o obaveznom vojnom roku. Izjavio je da je pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj pre svega otvoreno zato zato što je Generalštab Vojske Srbije zvanično zatražio povratak vojnog roka u Srbiji. Prema takvim izjavama, očigledno je da povratak vojnog roka ne zanima javnost ili vojsku mnogo, ali postoji međunarodni ili regionalni aspekt ovog pitanja.
U svakom slučaju u Hrvatskoj nema nikakvog plana za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. U Hrvatskom saboru je ovo pitanje poslednji put razmatrano 2017. godine kada je zaključeno da povratak vojnog roka nije nikakav prepostavljeni prioritet. Dakle, ovo pitanje nije na dnevnom redu od predstavljanja ove ideje u medijima. Povratak vojnog roka očigledno je sada postao tema političkih sukoba u regionu.
Stručnjaci smatraju da je povratak vojnog roka u Srbiji i zemljama okruženja sa regionalnog aspekta kontraproduktivan pristup. Napori država Zapadnih Balkanskih da izgrade stabilan mir i saradnju su pre svega nerazdvojivi od politike održive sigurnosti.
Ova politika je usmerena na smanjenje rizika od vojnih sukoba, sprečavanje terorizma i kriminala i rešavanje regionalnih izazova sa kojima smo suočeni posednjih godina. Sa ovim ponašanjem jasno dobijamo dokaz da vladajuća politika u Srbiji i Hrvatskoj zadnjih godina ima kontraproduktivne efekte na procese normalizacije međuserbrskih odnosa i pospešiva stabilizacije regionalnog mira.
Ostaje da se vidi da li će ministarstva poltike obezbediti siguran i efikasan sistem socijalne podrške i prava deteta. Isto tako, pitanje vojnog roka u Hrvatskoj i Srbiji ostaje otvoreno za javnost, vojsku i političke vođe u regionu.
