U aktuelnim analizama ekonomske politike, značajnu pažnju privlači način na koji administracija Donalda Trumpa vodi trgovinsku politiku. Nacionalni interes navodi da su carine i smanjenja poreza potencijalno katastrofalna kombinacija za već nesigurnu američku ekonomiju. Autor Desmond Lachman ukazuje na to da Trumpov pristup trgovinskim ratovima, posebno s Kinom, predstavlja ključnu grešku.
Statistika pokazuje da je nakon najavljenih carina prosječna američka carinska stopa porasla na više od 25 posto. Ovo je najviši nivo carina u Americi u više od sto godina. Trenutne carine na uvoz iz Kine dostižu 145 posto, dok Kina uzvraća s 125 posto na uvoz iz SAD-a. Zabrinjavajuće je što ni Trump ni kineski predsjednik Xi Jinping ne pokazuju znake da imaju strategiju za okončanje ovog trgovinskog sukoba, što dodatno povećava potražnju za recesijskim scenarijem u SAD-u.
Povjerenje potrošača je opalo na najniži nivo u poslednjih dvanaest godina, a strah od inflacije raste. Kompanije su izrazile zabrinutost zbog neizvjesnosti koju donose carine, što otežava donošenje investicionih odluka i destabilizuje globalne lance opskrbe. U takvoj situaciji, istraživanja pokazuju da su investicijske banke povećale očekivanja recesije na 60 posto.
Trumpov nepredvidiv pristup takođe je doveo do pada berzovnih tržišta i gubitka statusa Sjedinjenih Američkih Država kao sigurne luke za investitore. Od njegovog dolaska na vlast, berzovni indeks S&P 500 izgubio je skoro 10 procenata vrednosti, što se prevodi u gubitak bogatstva domaćinstava od oko pet hiljada milijardi dolara. Dodatno, dolar je oslabljen za skoro 10 procenata, dok su prinosi na američke državne obveznice porasli u nesigurnim vremenima.
Osim trgovinske politike, drugi deo strategije Trumpove administracije čini veliko smanjenje poreza bez adekvatnog pokrića. Planira se proširenje Zakona o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. godine, kao i ukidanje poreza na dohodak na socijalne beneficije. Odbor za odgovoran budžet ukazuje da bi, u slučaju ostvarenja najavljenih smanjenja poreza, javni dug mogao porasti za dodatnih sedam hiljada milijardi dolara, već u trenutku kada je federalni budžetski deficit dostigao blizu 7 posto BDP-a.
Prema upozorenju Kongresnog ureda za budžet, omjer javnog duga prema BDP-u mogao bi do 2029. godine premašiti nivo zabeležen na kraju Drugog svetskog rata. Ukoliko do tih smanjenja poreza dođe, postoji ozbiljna opasnost da dođe do povlačenja stranih investitora iz američkog tržišta, što bi moglo izazvati veću paniku nego što je to bilo prilikom najave uzvratnih trgovinskih mera 2. aprila.
Strani investitori, koji drže oko osam hiljada milijardi dolara američkog državnog duga, mogli bi postaviti pitanje o sposobnosti SAD-a da otplati svoje obaveze bez korišćenja inflatornog štampanja novca Federalnih rezervi. U takvoj situaciji, optimizam se može naći u činjenici da Trump ne može lako zastrašiti finansijska tržišta. Međutim, postoji nada da će eventualni pad na finansijskom tržištu natjerati Trumpa da se okrene smanjenju rizika kroz promenu ekonomske politike pre nego što dođe do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije.
S obzirom na trenutne ekonomske pritiske i nesigurnosti, jasno je da Trumpova ekonomska strategija nije bez ozbiljnih rizika, koji bi mogli imati dugoročne posledice po američku ekonomiju i njen položaj u globalnom okruženju. U svetlu ovih informacija, ključna pitanja ostaju: da li će se Trumpova administracija prilagoditi potrebama tržišta i kakve bi to eventualne posledice imalo po američku ekonomsku stabilnost?
