Francuska kompanija Orano pokrenula je arbitražni postupak protiv Nigera pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicijskih sporova (ICSID) u Washingtonu, zbog planova nigerske vlade da nacionalizuje rudnik uranija Somair. Ova odluka Niger pridaje značajnom značaju, smatrajući da je francuska firma prisvojila nesrazmjerno veliki deo proizvodnje uranijuma.
Prema informacijama prikupljenim iz saopštenja, Orano poseduje 63% udela u Somairu, dok preostalih 37% pripada državnoj kompaniji Sopamin. Takođe, nigerska vlada navela je da je Orano od trenutka otvaranja rudnika, 1971. godine, do 2024. godine preuzela čak 86,3% uranijuma proizvedenog na tom području. Ovu vrstu asertivnosti Niger obrazlaže time da je način na koji je Orano poslovao doveo do ozbiljnih nerazmera u raspodeli resursa.
Nigerska vlada optužila je Orano za „neodgovorno, nezakonito i nepošteno“ ponašanje. U svom saopštenju istakli su da je Orano povukao francuske stručnjake koji su radili na projektu, razdvojio rudnik od IT sistema grupe i obustavio proizvodnju u Somairu. Ove tvrdnje dolaze usred sve većih tenzija između strane kompanije i nigerskih vlasti koje smatraju da je trenutna raspodela profita nepravedna.
Iz Orana nisu želeli da komentarišu nacionalizacione planove Nigera, kao ni optužbe koje je uputila nigerska vlada. Međutim, kompanija je nedavno podnela pritužbu protiv vlade Nigera, tvrdeći da bi mešanje u aktivnosti Somaira moglo naneti ozbiljnu finansijsku štetu rudniku. Njihov stav je jasan: ne žele da se politika meša u poslovne operacije.
Ova situacija nije izolovani slučaj. U prethodnim mesecima, Niger se suočio s izazovima na polju ekonomskih resursa, slična pitanja su se pojavila i u susednim zemljama. Na primer, Sud u Maliju odlučio je da stavi pod državnu kontrolu rudarski kompleks Loulo-Gounkoto, kojim je upravljala kanadska kompanija Barrick Mining, nakon što su se zaoštrili sporovi oko poreza i vlasništva. Takođe, Burkina Faso je nedavno nacionalizovala pet rudnika zlata, što ukazuje na trend u regionu ka većem nadzoru i kontroli prirodnih resursa od strane vlada.
S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti, Niger se pokušava zaštititi od onoga što smatra nepoštenim poslovnim praksama stranih investitora. Nacionalizacija velikih rudarskih projekata može se posmatrati kao način jačanja suvereniteta nad prirodnim resursima. Niger, sa svojim bogatstvom uranijuma, postavlja se kao ključni igrač na globalnom tržištu ruda. Uranijum se koristi u industriji energije i defanzive, a Niger ima potencijal da postane značajan izvozni faktor.
Odluka da se nacionalizuje Somair može imati dalekosežne posledice, ne samo za Orano već i za globalne cene uranijuma. Preuzimanje kontrole može uticati na dostupnost i cene uranijuma na svetskom tržištu, a time i na energiju u zemljama koje zavise od nuklearne energije.
Već sada, medijski su izveštaji o ovakvim potezima izazvali brigu među investitorima, a analitičari predviđaju porast napetosti između lokalnih vlada i stranih kompanija. U ovom trenutku, svet posmatra kako će se sukobi interesa razvijati i oblikovati budućnost rudarske industrije u regionu.
Nigerova odluka da započne proces nacionalizacije naglašava potrebu za ravnotežom između privlačenja stranih investicija i zaštite nacionalnih interesa. U svetu gde se prirodni resursi menjaju u vrednostima, važno je kako zemlje upravljaju svojim bogatstvima. Borba za kontrolu nad ovim resursima nastavlja se, a Niger je samo jedan od primera kako zemlje u razvoju traže veći deo kolača u globalnoj ekonomiji.
