Neobičan slučaj sedamnaestogodišnjeg dečaka iz Holandije i dalje intrigira stručnjake iz oblasti medicine. Mladić se povredio igrajući fudbal, nakon čega je hospitalizovan i podvrgnut hirurškoj intervenciji. Operacija je protekla bez komplikacija, ali je, kada se probudio iz anestezije, nešto neobično privuklo pažnju medicinskog osoblja — tinejdžer je govorio isključivo na engleskom jeziku, tvrdeći da se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Pre intervencije, dečak nije imao nikakvu istoriju mentalnih poremećaja ili neuroloških problema. Iako je u školi učio engleski, nikad nije tečno govorio taj jezik. Njegovi roditelji su bili šokirani kada su shvatili da ne prepoznaje njih i da ne može komunicirati na svom maternjem jeziku — holandskom.
Medicinska sestra je prva uočila ovog tinejdžera kako se obraća na engleskom jeziku nakon buđenja. S obzirom na to da je to stanje često prolazno i povezano sa delirijumom, lekari su isprva smatrali da je verovatno u pitanju privremeno stanje dezorijentacije. Međutim, kako su sati prolazili a dečak i dalje govorio samo engleski, odlučili su da pozovu psihijatrijski tim.
Psihijatri su obavili detaljan pregled i primetili da dečak deluje opušteno i svestan svog okruženja. Odgovarao je na pitanja, ali isključivo na engleskom jeziku sa izraženim holandskim akcentom. Iako je uspeo da izgovori nekoliko fraza na holandskom, to je bilo otežano, a on se jasno osećao nelagodno.
Nakon svih pregleda, lekari su postavili dijagnozu — sindrom stranog jezika (SSJ), retki neurološki fenomen gde osoba prestaje da koristi svoj maternji jezik i iznenada počinje da govori na jeziku koji ranije nije koristila tečno. Neurolog nije otkrio nikakve probleme sa funkcijom mozga, niti je dečak imao znake moždanog udara ili traume. Čak 18 sati nakon buđenja, iako je počeo da razume holandski, nije mogao da ga verbalizuje.
Iznenađenje lekara usledilo je narednog dana. Kada su ga posetili prijatelji, tinejdžer je iznenada povratio sposobnost da normalno govori i razume holandski. Nakon ovog spontanog oporavka, lekari su zaključili da ne postoji potreba za dodatnim neuropsihološkim testiranjima ili snimanjem mozga, a mladog pacijenta su otpustili iz bolnice tri dana nakon operacije.
Prema dostupnoj medicinskoj literaturi, sindrom stranog jezika je izuzetno retka pojava, sa samo devet registrovanih sličnih slučajeva. U većini ovih situacija, pacijenti su bili belci koji su iznenada prešli na jezik koji su učili kao odrasli, a da prethodno nisu tečno govorili taj jezik. Ove osobe obično nisu znale navedene jezike, što dodatno komplikuje razumevanje uzroka sindroma.
Ovaj mladić takođe predstavlja prvi zabeležen slučaj sindroma stranog jezika kod tinejdžera, budući da su do sada ovakvi slučajevi zabeleženi samo kod odraslih. Takođe, važno je naglasiti razliku između ovog sindroma i sindroma stranog akcenta, gde osoba govori maternji jezik sa naglaskom koji zvuči kao strani, a koji je često povezan sa povredama mozga.
Uzrok sindroma stranog jezika nije poznat. U ovom i sličnim slučajevima, lekari sumnjaju da bi anestetici mogli uticati na kognitivne funkcije. Postoji i mogućnost da je promena u govoru rezultat prolaznog stanja dezorijentacije prilikom izbacivanja anestetika iz organizma.
Autori izveštaja o ovom slučaju ističu da nije moguće sa sigurnošću reći da li SSJ predstavlja zaseban neurološki sindrom ili je zapravo atipična forma postanestetičkog delirijuma. Ovaj neobičan slučaj nastavlja da pobuđuje interesovanje i istraživanje unutar medicinske zajednice.
