Američki istraživači su nedavno uspeli da mapiraju jedan mali deo ljudskog mozga do najsitnijih detalja, objavljeno je na stručnom portalu „Nature“. Ovaj neverovatan poduhvat omogućio je stvaranje jedinstvenog ćelijskog atlasa koji otkriva mreže između moždanih ćelija neurona na samo jednom kubnom milimetru mozga.
Iako je reč o vrlo malom delu mozga koji čini samo jedan milioniti deo celokupnog organa, mapirani deo sadrži oko 57.000 ćelija koje su sposobne da čuvaju ogromnu količinu podataka, tačnije 1,4 petabajta, odnosno 1,4 hiljade biliona bajtova.
Ovaj fragment je izdvojen iz korteksa mozga 45-godišnje žene, koja je podvrgnuta operaciji zbog napada epilepsije. Taj deo mozga je zadužen za učenje, rešavanje problema i preradu senzornih signala. Kako bi ćelije bile bolje vidljive, uzorak je obradjen konzervansima i ofarban teškim metalima.
Neuronaučnik Džef Lihtman sa Harvard univerziteta i njegove kolege su uzeli uzorak i sečene ga na 5.000 tankih delova, svaki debljine svega 34 nanometra. Ovi delovi su zatim posmatrani uz pomoć elektronskih mikroskopa.
Tim predvođen neuronaučnikom Virenom Jainom iz kompanije „Google“ zatim je koristeći veštačku inteligenciju spojio slike dobijene mikroskopima kako bi uzorak bio pretočen u 3D oblik. Jain je izjavio da je bilo neverovatno iskustvo videti sinapsu jedne moždane ćelije te žene i zatim odzumirati u milione drugih, opisavši to kao nešto što je na neki način bilo i spiritualno.
Ispitujući ovaj model u detalje, istraživači su otkrili nekonvencionalne neurone koji imaju i do 50 veza međusobno. Dok je generalno uobičajeno da se između dva neurona nalazi najviše dve veze, ovo je sigurno otkriće koje do sada nije viđeno.
Takođe, istraživači su otkrili parove neurona koji su gotovo savršeno simetrični. Međutim, još uvek nije poznata uloga ovih osobina i zašto su određeni neuroni povezani na ovaj način.
Mapa koju su istraživači stvorili je veoma velika i najveći deo tek treba ispitati. Postoji mogućnost da su greške nastale tokom procesa spajanja velikog broja slika. Jain je izjavio da su hiljade ćelija već prošle kontrolu, ali da to predstavlja samo nekoliko procenata od ukupnog broja 50.000 ćelija. On takođe dodaje da će čovečanstvo verovatno morati da sačeka nekoliko decenija da bi se stvorila potpuna mapa celog ljudskog mozga.
Unatoč tome, ovo istraživanje omogućava bolje razumevanje funkcionisanja korteksa mozga i pruža nova objašnjenja o tome kako bi trebalo da se tretiraju određene neurodegenerativne ili psihijatrijske bolesti. Ova otkrića mogla bi otvoriti vrata ka novim terapijama i lekovima za mnoge bolesti koje pogađaju ljudski mozak.
