Nakon 27 godina, Nikola Bajić priznao je da je učestvovao u razbojništvu nad studentom koje se desilo 22. avgusta 1997. godine. Sporazum o priznanju krivičnog dela postignut je sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, gde je Bajić priznao da je zajedno sa Goranom Ristićem, Sašom Đajićem, Milanom Radukićem, Dušanom Spasojevićem, Milanom Lukovićem, Vukom Vukojevićem i još nekoliko NN lica, izvršio razbojništvo nad sada pokojnim N.S.
Bajić je priznao da su oni uz pretnje i upotrebu sile oduzeli veću količinu novca i dragocenosti. On je priznao krivično delo kako je to navedeno u optužnici, i osuđen je na četiri godine zatvora, uz obavezu plaćanja sudskih troškova. Oštećeni je upućen da ostvari svoje imovinsko pravo u parničnom postupku.
Prema priznanju Bajića, grupa je presrela putničko vozilo u kojem je bio N.S, vezala mu ruke lisicama, zalepila mu usta i oči selotejp trakom, te ga odvezla do Novog Beograda. Tamo su zahtevali od njega da otkrije gde se nalazi novac u stanu svojih roditelja, a nakon što je otkrio, iz sefa su uzeli novac i dragocenosti.
Nakon toga, Bajić i Ristić su čuvali N.S. cele noći u garaži dok su ostali u grupi vršili premetačinu tražeći novac. Kada su pronašli novac, oštećenog su odvezli do usamljenog mesta na Novom Beogradu, gde su ga izbacili iz vozila i pobegli.
Sporazum o priznanju krivičnog dela će biti predat Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju. Vesti o priznanju Bajića dolaze nakon 27 godina od izvršenja zločina, a istraga je nastavljena sve do postizanja sporazuma. Ovaj slučaj podsjeća na značaj očuvanja bezbednosti i pravde u društvu, te na važnost procesa pravosuđa u obračunu sa krivičnim delima.
