U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina značajno smanjuje broj knjiga objavljenih na ćirilici, što postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti ovog pisma kao fundamentalnog dela srpske kulture i jezika. Prema izjavama ministra kulture u tehničkom mandatu, Nikole Selakovića, stanje ovih izdanja postaje alarmantno, a trend opadanja se može videti i kroz obavezni otkup knjiga za javne biblioteke.
Ministar Selaković ističe da je smanjenje broja ćiriličkih izdanja rezultat opadanja objavljenih knjiga na ćirilici. Da bi se zaštitilo matično pismo, država je odlučila da ubuduće otkupljuje isključivo ćirilička izdanja. Ipak, ova odluka nije prošla bez kritika. Članovi Udruženja izdavača i knjižara Srbije, kao i Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, najavili su bojkot ovogodišnjeg konkursa Ministarstva kulture, jer smatraju da su uslovi „restriktivni i netransparentni“.
Ministar naglašava da je ova odluka u skladu sa Zakonom o zaštiti srpskog jezika i upotrebi ćiriličkog pisma, koji su usvojene 15. septembra 2021. godine. Pomenuti zakon predstavlja okvir za očuvanje srpskog jezika i jezika u javnom prostoru. Ministarstvo kulture, prema Selakovićevim rečima, ima ključnu ulogu u zaštiti jezika i ćiriličkog pisma, te će nastaviti napore u tom pravcu.
Osim bojkotovanja konkursa, izdavači su izrazili zabrinutost zbog smanjenja budžeta koji se koristi za obavezni otkup knjiga. Selaković je naveo da su budžetska sredstva ove godine smanjena zbog raznih nepredviđenih okolnosti, ali je naglasio da je njegov cilj bio da poveća sredstva za otkup. On je objasnio da su izdavači imali vreme za planiranje svojih izdataka jer će konkurs trajati tokom devet do deset meseci, omogućavajući više prilika za prijavu, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne godine.
Međutim, istaknuo je i da su prethodnici njegovog mandata imali pasivan odnos prema ovom pitanju, što je doprinelo trenutnom stanju. „Pasivan stav države tokom poslednje tri decenije doveo je do izumiranja ćirilice kao matičnog pisma srpskog naroda. Kroz sve veće jačanje privatne inicijative u izdavaštvu, država je sve više izbegavala da postavlja jasna pravila igre“, izjavio je Selaković.
Ministarstvo kulture se trudi da ozvaniči ovakvu promenu i osigura da srpski jezik i njegovo pismo dobiju potrebnu pažnju. Selaković je naglasio potrebu za aktivnijim delovanjem države u ovoj oblasti kako bi se postigao održiv razvoj ćirilice u budućnosti. „Svi moramo biti svesni da bez aktivnh mera državne vlasti ćirilica može postati zaboravljena i marginalizovana“, zaključuje on.
Očigledno je da je za srpsku kulturu od suštinskog značaja da se ćirilica očuva i promovira, kako bi buduće generacije bile u mogućnosti da se povežu sa svojim jezikom i kulturnim nasleđem. Ovaj izazov zahteva zajednički rad svih aktera u društvu, uključujući sve non-pubične organizacije, izdavače i samom ministarstvu kulture. U svetu gde je engleski jezik sve dominantniji, posebno putem digitalnih medija, očuvanje ćirilice postaje još kritičnije.
Bez obzira na trenutne izazove i poteškoće, ključno je da svako od nas prepozna odgovornost da očuva i unapredi svoje kulturno nasleđe. Samo kroz aktivno delovanje možemo osigurati da ćirilica ostane živa i relevantna, ne samo kao pismo, već kao simbol identiteta i tradicije srpskog naroda.
