Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zvaničan zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) kako bi zatražila odlaganje sankcija na najmanje 90 dana. Ovaj potez dolazi u kontekstu nastojanja da se obezbedi stabilnost poslovanja NIS-a, koji je ključan za snabdevanje Srbije energijom. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, naglasila je da cilj zahteva nije samo očuvanje poslovanja, već i pronalaženje održivog rešenja vlasničke strukture i upravljanja unutar kompanije.
U saopštenju, Đedović Handanović je istakla da vlada Srbije podržava zahtev NIS-a, naglašavajući da bi sankcije ozbiljno ugrozile sposobnost kompanije da snabdeva građane naftom i naftnim derivatima. Ovakva situacija ima šire implikacije, s obzirom na to da bi prekid poslovanja NIS-a mogao imati negativan uticaj na energetsku stabilnost Srbije, ali i čitavog regiona.
Ministarstvo rudarstva i energetike je takođe navelo da je zahtev za odlaganje sankcija podržan od strane vlade Mađarske, što ukazuje na regionalni značaj NIS-a u energetskoj infrastrukturi. „Hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana dok se razmatra održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija“, dodala je ministarka.
U međuvremenu, mediji su zabeležili reakcije iz američkih institucija. Naime, tokom posete Beogradu, zamenik državnog sekretara za upravljanje i resurse, Ričard Verma, jasno je stavio do znanja da su sankcije usmerene ka ruskim kompanijama, a ne prema Srbiji. On je naglasio da je NIS samo jedna od mnogih firmi sa ruskim interesima obuhvaćenih sankcijama, ali da ukoliko se ispune zahtevi za uklanjanje ruskog vlasništva, to neće izazvati ekonomske posledice po Srbiju.
Ove izjave su u skladu sa ranijim stavovima koje je iznosio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je ponovio da Srbija nije cilj sankcija, iako se suočava sa veoma teškim uslovima. Vučić je ukazao na to da američke sankcije traže potpuno povlačenje ruskog interesa iz kompanije NIS u roku od 45 dana, što stvara dodatni pritisak na srpske vlasti.
Trenutno, Gazpromnjeft, koji ima 50% vlasništva u NIS-u, suočava se sa rizikom od gubitka tog dela vlasništva zbog sankcija. Pored toga, prethodne sankcije su naterale Gazpromnjeft da proda deo svojih akcija, čime je njegov udeo smanjen na 6,15%. Ove promene u strukturi vlasništva dodatno komplikuju situaciju i postavljaju pitanja o budućem poslovanju kompanije.
Zaposleni u NIS-u, kao i građani Srbije, nemaju razloga za brigu, uverava ministarka Đedović Handanović, koja je dodala da je državno rukovodstvo, prema dosadašnjoj praksi, posvećeno zaštiti interesa Srbije. Ona je podsetila na jasne izjave američkih zvaničnika koji su naglasili da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i srpskog naroda, čime se stvara osnova za dalju saradnju i dijalog.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kakve će konkretne odluke doneti OFAC u vezi sa zahtevom NIS-a. S obzirom na to da su sankcije deo šireg načina delovanja zbog povećanih tenzija u međunarodnim odnosima, posebno vezano za rusku invaziju na Ukrajinu, to će dodatno uticati na strukturu energetskih tržišta u regionu.
Vlada Srbije nastavlja da aktivno radi na očuvanju energetske stabilnosti, ali i na pronalaženju rešenja koja bi obezbedila buduće poslovanje NIS-a i zadovoljstvo potreba građana. U tom smislu, situacija ostaje veoma dinamična i zahteva stalno praćenje i prilagođavanje strategija.
