Entoni Vajt iz Njujorka, čovek koji ima čak 254 hapšenja u svojoj dosijeu, i dalje se otvara po njujorškim prodavnicama uprkos brojnim presudama i zabranama ulaska. Svi mediji širom Amerike izveštavaju o ovom slučaju, koji je postao deo šireg problema sa upornim sitnim kradljivcima koji se stalno vraćaju na ulice.
Vajt (63) je poslednji put uhapšen zbog pljačke u maju ove godine, nakon što je prethodno pušten uz meru nadzora u decembru prošle godine. Njegova taktika pljačke uključuje povratak u prodavnice gde mu je već bio zabranjen ulazak, a i pored toga, sudije su ga mnogo puta oslobađale. Ovo ponašanje nije jedinstveno; analize policije pokazuju da su od 14.286 prijavljenih krađa u 2020. godini, ovogodišnji broj porastao na preko 27.700 incidenata, što predstavlja značajno povećanje od čak 89 odsto.
Policija i kritičari sistema ističu da su mnogi sitni kradljivci često vraćeni na ulice odmah nakon hapšenja. Naime, zbog nedovoljnog rigoroznog tretmana manjih prekršilaca, kao što je Vajt, njihovo ponovo počinjeno krivično delo postaje gotovo izvesno. Daju se podaci da je za 45% svih krađa u njujorškim prodavnicama odgovorno samo 1.288 pojedinaca, što dodatno naglašava problem recidivizma.
Jedan od policajaca je izjavio da „oni izlaze na slobodu i ponovo se vraćaju krađama po prodavnicama“. U jednom od nedavnih incidenata, Vajt je ukrao dve košulje iz butika na Rokfeler Plazi, prenoseći ih ispod svog džempera, a zatim prošao pored kase bez plaćanja. Iako ga je obezbeđenje uhvatilo, sud ga je osudio zbog sitne krađe, umesto da mu odredi kauciju od 3.000 dolara. Umesto toga, pušten je ponovo uz meru nadzora.
Nakon toga, Vajt je nastavio sa svojim pljačkama, kradući proizvode za ličnu higijenu i vlažne maramice za bebe. Kada je ponovo izveden pred sud, tužioci su tražili kauciju od 20.000 dolara, ali je sudija ponovo oslobodio Vajta. Ovaj kontinuirani ciklus hapšenja i puštanja na slobodu izaziva zabrinutost među policijom i lokalnim zajednicama.
Problemi sa sitnim krađama nisu ograničeni samo na Vajta. U Njujorku se takođe ističe case Devona Getersa, koji je hapšen 235 puta, uglavnom zbog istog razloga. Policija ističe da pravosudni sistem pokazuje previše popustljivosti prema počiniocima sitnih krađa, često zavisnicima od droge koji nisu u mogućnosti da se rehabilituju bez adekvatnog sistema podrške.
Mnogi policajci se žale na neefikasnost rehabilitacijskih programa, ističući da u većini slučajeva kradljivci ponavljaju iste prestupe jer su u nedostatku stvarne pomoći. Neki od njih napominju kako su nadu u promenu izgubili, jer se problemi nastavljaju, a mnogi povratnici se ponovo vraćaju na ulice.
Na kraju, javnost i stručnjaci uzviču potrebu za promenama u pravosudnom sistemu, te ukazuju na to da trenutni modeli ne efikasno adresiraju uzroke kriminala. Ulazak u tretmane za zavisnosti i rehabilitaciju nije dovoljan bez adekvatnog nadzora i podrške, koja mnogima nedostaje.
Entoni Vajt i njemu slični i dalje ukazuju na ozbiljnost problema sa sitnim krađama i recidivizmom u Njujorku, otvarajući tako diskusiju o budućim reformama koje bi mogle pomoći u suzbijanju ovog problema.
