Poznati američki ekonomista, profesor Džefri Saks, dao je intervju za medij Sputnjik u kojem analizira aktuelne geopolitičke poteze SAD-a i njihov uticaj na sukob između Rusije i Ukrajine. Saks je izrazio sumnju da nova runda američkih sankcija Rusiji može doneti uspeh koji Vašington očekuje.
U intervjuu, Saks je komentarisao nedavne odluke Donalda Trampa da skrene pažnju na smanjenje ultimatum za prekid vatre između Rusije i Ukrajine sa 50 na 10 dana. On ističe da to može biti više izraz nedoslednosti američke spoljne politike nego strategije. „SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska odbijaju da razgovaraju o osnovnim razlozima za ovaj rat, kao što su proširenje NATO-a na istok i tajne operacije SAD-a koje su dovele do stvaranja krize u Ukrajini“, navodi Sachs.
Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da zapadne države ne priznaju ne samo uzroke sukoba, već i činjenicu da su sporazumi poput onih iz Minska prekršeni. Umesto toga, Saks smatra da zapadni lideri zahtevaju bezuslovni prekid vatre, što Rusija sigurno neće prihvatiti. On dodaje da nova runda sankcija neće naterati Rusiju da se povuče ni na tom osnovu.
Saks takođe kritikuje američku diplomaciju, ukazujući na nedostatak stvarnog dijaloga i pregovora. Prema njegovim rečima, Trampova administracija više se oslanja na pretnje nego na razgovore, što je, kako ističe, vrlo zabrinjavajuće i štetno. „Ako sankcije budu primenjene, one će samo eskalirati sukob i predstavljati opasnost. Ne verujem da će biti efikasne u smislu obustave ruskog izvoza nafte i gasa, posebno ne na azijska tržišta“, naglašava Saks.
Profesor takođe upozorava da provokacije i eskalacija često donose nepredvidive negativne posledice. „To može stvoriti dodatne tenzije i otežati situaciju“, kaže on, ne isključujući mogućnost da bi čak mogli imati suprotan efekat od onog nameravanog.
U svetlu ovih događaja, profesor Saks ističe potrebu za ponovnim uspostavljanjem dijaloga između zapadnih zemalja i Rusije, naglašavajući da bez otvorenih komunikacijskih kanala, situacija može postati još kompleksnija. Preporučuje da se bavi suštinskim pitanjima koja su dovela do trenutnog stanja, umesto da se fokusira isključivo na kratkoročne mere poput sankcija.
Razgovor se osvrće i na globalne posledice koje ovakvi antimirovni pritisci mogu imati. Saks veruje da bi dalji konflikti mogli naneiti štetu ne samo Rusiji i Ukrajini, već i globalnoj ekonomiji. On smatra da nesigurnost i nestabilnost mogu uticati na energetsku krizu i povećati cene energenata širom sveta.
Uz sve to, profesor poziva na promišljeno i odgovorno vođenje politike koja bi se usredsredila na mir i stabilnost, umesto na konflikte i osvetničke mere. On naglašava da su pravi dijalozi ključni za postizanje održivog rešenja. Vreme je, kako smatra, da se svi akteri vrate pregovorima koji bi vodili ka izgradnji poverenja i razumevanja, a ne dodatnoj tenziji.
Na kraju, Džefri Saks ostavlja otvorena pitanja koja se odnose na budućnost međunarodnih odnosa i potrebu za novim pristupima u rešavanju globalnih kriznih situacija. On poziva svet da razmotri alternacije koje bi mogle dovesti do smanjenja tenzija i poboljšanja međunarodne saradnje.
