Jan Lekan, glavni naučnik za veštačku inteligenciju u kompaniji Meta, nedavno je izneo kritiku trenutnog stanja veštačke inteligencije, tvrdeći da su aktuelni AI sistemi suviše ograničeni za razvoj kućnih robota i potpuno autonomnih automobila. Njegove tvrdnje došle su nakon što je on i još šest inženjera osvojili prestižnu nagradu kraljice Elizabete za inženjering, u vrednosti od 500.000 funti, zbog njihovog doprinosa razvoju mašinskog učenja.
Lekan je istakao potrebu za novim otkrićima koja bi omogućila AI sistemima da bolje razumeju i interaguju sa fizičkim svetom, naglašavajući da trenutni sistemi, iako napredni, nisu sposobni za adekvatno razumevanje okruženja u kojem deluju. Nakon lansiranja OpenAI-jevog ChatGPT, očekivanja o napretku veštačke inteligencije su porasla, ali Lekan upozorava da je put do dostizanja ljudske inteligencije još dalek. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može veoma dobro manipulisati jezikom, ali to ne znači da razume fizičke realnosti.
„Još uvek postoji mnogo naučnih i tehnoloških izazova pred nama,“ rekao je Lekan. „Vrlo je verovatno da ćemo u naredne tri do pet godina doživeti novu revoluciju u AI zbog ograničenja postojećih sistema.“ U nastavku, naglasio je da ako želimo da razvijemo kućne robote ili potpuno autonomne automobile, moramo izraditi AI sisteme sposobne za razumevanje stvarnog sveta. On je takođe podvukao da su trenutni koraci prema razvoju takvih sistema daleko od onoga što bi se moglo smatrati ljudskom inteligencijom.
S obzirom na trenutnu situaciju, Lekan radi na razvoju modela koji će omogućiti AI da „razume“ fizičku realnost kroz predikciju načina na koji svet funkcioniše. Njegova ambicija je da stvori AI koji bi mogao da razume svet na nivou osnovnih životinja poput mačaka ili pacova, što bi već bio značajan pomak napred.
Bezbednost veštačke inteligencije takođe je bila tema diskusije, a Lekanov kolega Jošua Bengio upozorio je na neophodnost da svetski lideri još više obrate pažnju na ovu temu. On je apelovao na njih da se na nadolazećem globalnom AI samitu u Parizu ozbiljno bave pitanjima sigurnosti veštačke inteligencije. „Želim da lideri sveta shvate veličinu onoga što radimo – i rizike koji dolaze s tom moći,“ izjavio je Bengio, koji se takođe može smatrati jednim od pionira u razvoju veštačke inteligencije.
Zajedno sa Lekanom i Bengiom, Džefrij Hinton, još jedan od pionira AI, pridružio se ovoj grupi inovatora 2018. godine kada su osvojili Tjuringovu nagradu. Ova nagrada se često smatra ekvivalentom Nobelove nagrade za doprinos u oblasti računarskih nauka.
Među ostalim značajnim dobitnicima QEPrize nagrade za 2025. godinu su Fei-Fei Li, čija je stručnost u oblasti prepoznavanja slika značajno doprinela razvoju AI tehnologija, kao i Jensen Huang, izvršni direktor kompanije Nvidia, vodećeg proizvođača čipova za AI. Ova nagrada pažljivo prepoznaje inženjere čije inovacije imaju dalekosežne posledice na globalnom nivou, istražujući kako se mašinsko učenje i veštačka inteligencija osećaju u ekonomiji, industriji i svakodnevnom životu.
Patrik Valans, predsednik QEPrize fondacije, istakao je uticaj koji mašinsko učenje ima na milijarde života širom sveta, dodajući: „Ova nagrada odaje priznanje inženjerima čije inovacije oblikuju sutrašnju tehnologiju“. U svetlu ovih informacija, jasno je da su pred nama veliki izazovi, ali i nevjerojatni potencijali kada je reč o budućnosti veštačke inteligencije i njenom mestu u svakodnevnom životu.
