Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, u toku su veštačenja u okviru dopune istrage protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje devojčice iz Bora. Ova tragična situacija dogodila se 26. marta prošle godine u Banjskom polju, gde je devojčica nestala.
Tužilaštvo je potvrdilo da su nakon sačinjavanja zapisnika o rekonstrukciji događaja i izveštaja o forenzičkoj dokumentaciji donete naredbe o veštačenjima. Očekuje se da će, nakon ovih veštačenja, tužilaštvo doneti odluku o daljim postupcima i mogućim optužbama.
Rekonstrukcija nestanka devojčice obavljena je 16. juna. U njoj su učestvovali forenzičari, pripadnici MUP-a, majka devojčice, koja je bila sa njom na dan nestanka, kao i osumnjičeni. U okviru dopune istrage, koju je naložio Apelacioni sud u Nišu, ispitana je i majka devojčice, čime je dodatno produbljena istraga.
Apelacioni sud je ranije vratio rešenje o potvrđivanju optužnice Višem sudu u Zaječaru dva puta, nalagajući da treći put odluku donosi novo sudsko veće u Negotinu. Optužnica tereti Dragijevića i Jankovića za teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je otac Dejana Dragijevića, Radoslav, optužen za pomoć učiniocu i neprijavljivanje krivičnog dela.
Tužilaštvo predlaže sudu da obojicu osudi na doživotni zatvor. Utvrđeno je da su osumnjičeni, zaposleni u JKP „Vodovod“, na dan incidenta udarili devojčicu automobilom, a zatim je stavili u vozilo. Postoji sumnja da su njeno telo potom bacili na deponiju, gde nije bilo moguće pronalazak.
Radoslav Dragijević se sumnjiči za pomaganje sinu u premještanju tela. Takođe, treba napomenuti da je rođeni brat Dejana Dragijevića, Dalibor, preminuo u prostorijama Policijske uprave u Boru tokom zadržavanja.
Tužilaštvo ističe da se do završetka veštačenja ne može doneti konačna odluka o daljim koracima, ali je jasno da se radi o izuzetno teškoj i tragičnoj situaciji. Istraga je naišla na veliku pažnju javnosti, a društvo očekuje odgovarajuće reakcije pravosudnih organa.
Ova situacija otvara brojna pitanja o bezbednosti dece i odgovornosti pojedinaca u sličnim slučajevima. Roditeljima se savetuje da budu oprezni i da se stara o deci, posebno u okruženjima koja mogu biti potencijalno opasna. Proces prikupljanja dokaza i rekonstrukcija događaja služe kao osnova za buduće presude i donošenje pravosudnih odluka.
Očekivanja javnosti su visoka, a pritisak na pravosudne organe dodatno raste, sa nadom da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni snositi posledice za svoje postupke. Priznanje krivice i adekvatne kazne su neophodne kako bi se u budućnosti sprečile slične tragedije.
Iako telo devojčice nikada nije pronađeno, nadležni organi nastavljaju sa rendnim radom kako bi se rasvetlila ova smešna situacija. Očigledno je da je reč o složenoj i emotivnoj temi koja zahteva temeljnu analizu i pažljivo razmatranje svih dostupnih dokaza. U svakom slučaju, ovo je podsećanje na važnost sigurnosti dece i neophodnost da društvo bude spremno da reaguje na slične tragedije.
