Beograd – Izdavačka kuća „Laguna“ nedavno je objavila novi roman „Karota“ autora Darka Tuševljakovića, dobitnika Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost. Ovaj roman će od sutra biti dostupan u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na onlajn platformama delfi.rs i laguna.rs.
Roman „Karota“ predstavlja višeslojnu dramu pojedinca i adaptaciju mita o Edipu, ali ga je takođe moguće posmatrati kao psihološki roman koji istražuje kako lična i kolektivna trauma devedesetih godina utiče na pojedinca. Prema saopštenju izdavačke kuće „Laguna“, u središtu priče je Davor, čije detinjstvo je bilo obeleženo mirisima Jadranskog mora i oleandra, ali i strepnjom od rata. U uličnim igrama i svakodnevnim dečačkim nevoljama, Davor i njegovi drugari nisu bili svesni senki rata koje su se nadvijale nad njihovim životima, sve dok se situacija nije drastično promenila.
Godinama kasnije, Davor se nalazi u Beogradu, gde njegov novi život nosi težak teret uspomena na davne prijatelje i neizgovorena pitanja koja ga proganjaju. Na putu ka posetama Zadra sa devojkom Ninom, Davor se suočava sa svojom prošlošću. Ovaj put ga vodi u srce mesta gde su se formirale njegove ranije uspomene, a susreti iz prošlosti otkrivaju nove istine o njemu i ljudima koje je nekad znao. Davorova priča postaje i priča o petorici dečaka, čiji su životi oblikovani događanjima koja su zauvijek promenila njihov odnos prema sebi i drugima.
Tuševljaković je napomenuo da „Karota“ istražuje ograničenja između prihvatanja i odbijanja, kao i putovanje u novo i vraćanje na staro. Priča je to o grubom prekidu detinjstva u jednoj zemlji koja više ne postoji, o trenucima pred oluju koja će oblikovati živote onih koji su kroz nju prošli. Autor je naglasio da roman sadrži mnogo ličnih elemenata, ali se sećanja na prošlo vreme, grad i njegove ljude transformišu u izmaštanu istoriju likova koje je stvorio.
Prema rečima Tuševljakovića, fragmenti romana su dugo ležali u njegovim mislima pre nego što su postali celina. Opisuje kako je potrebno vreme da se uspomene oblikuju u narativ koji može biti i ličan i univerzalan. „Karota“ se tako bavi iskustvom pamćenja i načinima na koje se sećanja oblikuju, osvetljavajući unutrašnje „duhove“ koje svako nosi u sebi.
Kroz Davorovu priču, čitaoci će biti pozvani da razmišljaju o vlastitim uspomenama i o tome kako prošlost oblikuje njihova sadašnja iskustva. Umesto da pruži jednostavnu naraciju o povratku u detinjstvo, roman postavlja važna pitanja o identitetu, počecima i završecima, kao i o sposobnosti da se oprosti sebi i drugima.
Na kraju, „Karota“ predstavlja duboku analizu ljudske psihe, istražujući kako privatne i kolektivne traume ostavljaju tragove u našim životima, bez obzira na to koliko vremena prođe. Ovaj roman je poziv da se zaronimo u sopstvene uspomene i preispitamo kako one oblikuju naše sadašnje stvarnosti. „Karota“ je više od običnog romana; to je iskustvo koje nas podseća na važnost sećanja, oproštaja i razumevanja sebe i drugih u svetu koji je često zamagljen prošlim događajima. U svetu u kojem su se granice između ličnog i kolektivnog iskustva često preplitale, Tuševljaković uspeva da uhvati suštinu onoga što znači biti čovek suočen sa vlastitom prošlošću.
