Astronomi su napravili značajno otkriće novog kvazimeseca, objekta koji orbitira oko Zemlje, a koji je neprimećen bio oko 60 godina. Ovo nebesko telo, nazvano 2025 PN7, deo je grupe asteroida bliskih Zemlji, pri čemu mu za jedan obilazak Sunca treba godina dana.
Kvazimeseci su posebni u poređenju sa privremenim „mini-mesecom“ 2024 PT5, koji je tokom 2024. godine kružio oko Zemlje. Kvazimeseci, poput 2025 PN7, ostaju u orbiti oko naše planete, dok mini-meseci imaju kratkoročne orbite.
Ovaj novootkriveni objekat je među nekoliko poznatih kvazimeseca, uključujući Kamoalevu, koja je deo kineske misije Tianwen-2. Ta misija će prikupiti uzorke Kamoaleve i vratiti ih na Zemlju 2027. godine.
Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na Havajima, otkrila je 2025 PN7 29. avgusta. Analiza arhivskih podataka pokazuje da se ovaj objekat već decenijama nalazi u orbiti sličnoj Zemljinoj. Karlos de la Fuente Markos, istraživač sa Univerziteta Komplutense u Madridu, objašnjava da je kvazimesec slabog sjaja i mali, što je otežalo njegovo uočavanje.
Tokom najbližeg prolaska, 2025 PN7 se približava Zemlji na udaljenosti od 299.000 kilometara, dok je njegova prosečna udaljenost slična Mesecu, oko 384.400 kilometara. Markos smatra da su prozori vidljivosti veoma retki, pa su tako astronomi imali jedinstvenu priliku da ga vide ovog leta.
Naučnici još procenjuju veličinu 2025 PN7, ali veruju da prečnik iznosi oko 30 metara, možda čak i manje. Na osnovu trenutnih saznanja, ovo je najmanji poznati kvazimesec. Očekuje se da će tokom narednih 60 godina ostati na svojoj trenutnoj orbiti, pre nego što ga Sunčeva gravitacija ponovo zadrži dalje od Zemlje.
Iako sastav 2025 PN7 još nije poznat, Markos veruje da je gotovo sigurno reč o prirodnom, kamenom objektu. Slični objekti, poput starih satelita, mogu se naći u sličnim orbitama, ali se obično lako razlikuju po evoluciji orbite.
Markos takođe ističe da bi istraživanje kvazimeseca moglo otkriti mnogo o našem delu svemira. „Sunčev sistem je pun iznenađenja,“ dodaje on. Predložena misija koja istražuje kvazimesece, poput planova za Kamoalevu, može otkriti poreklo i istoriju ovih svemirskih tela. Ovi asteroidi su relativno lako dostupni za bespilotne misije i mogu se koristiti za testiranje tehnologija planetarnog istraživanja uz razuman trošak.
Kao deo Arđunske populacije asteroida, 2025 PN7 se smatra da deli orbitu sličnu Zemljinoj. Ova populacija dobila je naziv po junaku iz indijskog epa „Mahabharata“. Ova istraživanja bi mogla pružiti nove uvide o mehanizmima nastanka kvazimeseca, kao i o potencijalnim interakcijama između različitih nebeskih tela.
S obzirom da kvazimeseci i mini-meseci imaju tendenciju da se približe Zemlji, oni obično ne predstavljaju opasnost od udara. 2025 PN7 nije pretnja, što dodatno umiruje astronome i radoznale.
Ova otkrića takođe otvoraju vrata za buduće misije i istraživanja kvazimeseca. Uloga i doprinos ovakvih objekata istraživanju svemira mogu biti značajni, a naučnici se nadaju da će nova istraživanja pomoći u razumevanju formiranja i evolucije našeg Sunčevog sistema.
