Ministarka građevinarstva, Aleksandra Sofronijević, izjavila je da će predlog novog zakona o legalizaciji objekata biti razmatran sutra na dnevnom redu vlade i da će biti upućen u parlament po hitnom postupku. Ona je naglasila da će zakon početi da se primenjuje dan nakon usvajanja u Narodnoj skupštini.
Sofronijević je forenzički ukazala na važnost digitalne platforme na kojoj će biti evidentirani svi izgrađeni objekti širom Srbije. Ova platforma će biti odmah dostupna svim lokalnim samoupravama. Na TV K1, ministarka je rekla da će građani imati mogućnost da prijave nelegalne objekte nakon 45 dana od stupanja zakona na snagu.
„Digitalna platforma već postoji i izrađena je uz tehničku podršku Republičkog geodetskog zavoda. Biće ustupljena opštinama koje imaju rok od 30 dana da ucrtaju sve zone zaštite i zone javne namene, kao i da prikažu naplatu doprinosa po zonama. Kada se taj proces završi, opštine će biti obavezne da organizuju pravnu pomoć za građane koji imaju poteškoća u popunjavanju prijava“, objasnila je.
Ministarka je dodala da će tokom tog perioda građanima biti pružene informacije o tome šta im je potrebno da pripreme, uključujući osnovni set podataka o nepokretnosti i vlasniku. Nakon što platforma postane dostupna, počinje 30-dnevni rok u kojem se podaci vraćaju Agenciji, uz dodatnih 15 dana za proveru i ažuriranje.
Prijave će početi da se primenjuju od trenutka kada zakon stupi na snagu, sa inicijalnim rokom od 45 dana. Potom sledi ciklus prijavljivanja koji traje 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore, što ukupno iznosi 90 dana.
Sofronijević je napomenula da visina takse za legalizaciju zavisi od veličine opštine ili grada, kao i od vrste objekta. „Opštine sa manje od 50.000 stanovnika, kao i sva sela, zajedno sa pomoćnim objektima, koštaće 100 evra. U Beogradu taksa se kreće od 100 do 1.000 evra, dok u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu iznosi između 100 i 500 evra. Za gradove sa 50.000 do 100.000 stanovnika, raspon taksiranja je od 100 do 300 evra“, precizirala je.
Na pitanje o pravima investitora koji su nelegalno izgradili zgrade, ministarka je naglasila da država ne nagrađuje nesavesne graditelje. „Oni su prevarili kupce stanova i svoju državu, čime su direktno ugrozili budžet opština“, naglasila je. „Ako su investitori poznati i dostupni, plaćaju naknadu koja odgovara iznosu koji bi platili kada bi na vreme tražili građevinsku dozvolu. U tom slučaju kupci stanova ne plaćaju ni simboličnih 100 evra.“
Dodala je da kupci stanova plaćaju od 100 do 1.000 evra samo kada investitor nije poznat ili kada nije moguće doći do njega.
Sofronijević je takođe istakla da je Kaluđerica najveće nelegalno naselje na Balkanu i naglasila da novi zakoni ne nude univerzalna rešenja već postavljaju jasna pravila za legalizaciju objekata. „Predmet evidentiranja može biti bilo koji objekat, ali ne može svaki biti upisan. Javni, kulturni i privatni interesi su zaštićeni. Zakon posebno predviđa slučajeve kada je građeno na tuđem zemljištu, što se smatra klasičnom uzurpacijom. Ustav štiti privatnu svojinu, te se prvo mora reši pitanje vlasništva zemljišta“, objasnila je.
Sofronijević ističe da se pravo može upisati samo ako se vlasnik i bespravni graditelj dogovore. Ako do dogovora ne dođe, upisuje se vlasnik zemljišta.
Nove mesečne obaveze i iznosi za legalizaciju biće deo procesa koji se očekuje u narednim mesecima kako bi se zaveo red u poslovanju i legalizovala nelegalna gradnja širom Srbije.
