Pre 23 godine, 21. oktobra 2002. godine, život Branka Zagorca okončan je na tragičan način, što je označilo početak niza nesreća unutar njegove porodice. Branko (35) je ubijen u pucnjavi koja se odigrala u antikvarnici na Dedinju, gde je radio kao vlasnik. Ova tragedija ponovo je postala tema razgovora kada je 2021. godine njegov sin, Đ. Z. (25), izvršio samoubistvo.
Tog kobnog dana, M. M. je došao u antikvarnicu sa prijateljem A. D., gde su tražili reket od Branka. Prema izjavama svedoka, trojica mladića su tvrdila da je njihov prijatelj prethodno veče bio uješen od strane Brankovog psa, pitbula. U želji da dobiju nadoknadu, izaslanici su naišli na Beograd koji se, da tako kažemo, nije bojao ultimatuma.
Sukob je brzo eskalirao u fizičku borbu, pri čemu su i Zagorac i njegov prijatelj reagovali na pretnje. Kada su mladići izvukli pištolje, usledila je pucnjava u kojoj su obojica teško ranjena. Vlasnici susednih radnji brzo su ih transportovali u Urgentni centar, ali Branko nije preživeo povrede nastale u ovom incidentu.
Tokom istrage, utvrđeno je da je Branko ranije bio poznat policiji zbog nasilničkog ponašanja, što je dodatno zakomplikovalo okolnosti njegovog ubistva. M. M., jedan od napadača, uhvaćen je i osuđen 2005. godine na 13 i po godina zatvora, a na suđenju je naveo da je pucao iz straha, pokušavajući da se opravda za svoj postupak.
Ova krvava epizoda zasenila je život Branka Zagorca, ali i njegove porodice, koja je prošla kroz dodatne tragedije. Godine 2021. priča se ponovo vratila u fokus javnosti kada je Đ. Z. izvršio samoubistvo. Prema izjavama komšija, mladić je bio povučen, ali prijatan i prijateljski nastrojen. Njegov gubitak pogodio je zajednicu, koja ga je često viđala kako šeta psa.
Đ. Z. je bio student, a komšije ga opisuju kao normalnog mladića, tako da su mnogi bili šokirani kada su saznali za njegovu smrt. „Žao mi je što se ovo desilo. Bio je fin dečko, često je šetao svog psa. Niko nije mogao zamisliti da će sebi oduzeti život,“ komentarisala je jedna od komšinica. Povremeni izlasci i šetnje u komšiluku nisu davali naznake o njegovim unutrašnjim demonima.
Ostavljajući svoj svet u bolu, Đ. Z. stvorio je povezanost s porodicom koja nosi teško breme prokletstva. Sa svakim novim saznanjem i gubitkom, upitnici o mentalnom zdravlju i okolišu mladih ljudi postavljaju se sve češće. Mnogi se suočavaju s problemima koji su nevidljivi okom, a samo je nekoliko jedinstvenih trenutaka dovelo do tragedija koje bi mogle biti izbegnute.
Priča o Branku Zagorcu i njegovim potomcima postavlja pitanje o tome kako se nasilje i trauma prenose kroz generacije. U jednom trenutku sreće, porodica se suočava sa smrću, tugom i prokletstvom, ostavljajući zajednicu da se pita kako sprečiti slične tragedije u budućnosti. Ove tragedije dodatno osvetljavaju pitanje mentalnog zdravlja mladih, kao i potrebu za podrškom i razumevanjem u teškim vremenima.
Sve ovo ukazuje na to da karma, ili prokletstvo, može delovati u tišini, bez obzira na to kako se neka situacija činila normalnom. Dok se porodice bore sa svojim gubicima, važno je pružiti podršku onima koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima, u nadi da neće postati još jedna žrtva u lancu tragedija koje prate porodicu Zagorac.
