Srpska napredna stranka, formirana 2008. godine od strane Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, pobedila je na parlamentarnim izborima nakon obećanja nulte tolerancije na korupciju. Međutim, godine su pokazale da se situacija promenila, te je Srbija nakon osam godina vladavine SNS-a pala na 104. mesto na svetskoj listi indeksa korupcije organizacije Transparentnost. Istraživači ističu nedostatak reakcije institucija kao zajednički faktor u korupcionaškim aferama u prethodnih dvanaest godina.
Stručnjaci tvrde da je vlastima u interesu da nema kontrole vlasti, a da je kod građana razvijen „ruski sindrom“ – vlast u rukama jednog čoveka. Pomoću posebnih zakona, poput projekta „Expo 2027“, vlast izbegava društveni nadzor i koristi kontrolu medija kako bi sprečila izlaganje korupcije. Nedostatak reakcije tužilaštva na sumnjive transakcije i nepravilnosti u poslovanju firmi koje su bliske vlasti ukazuje na korupciju na višem nivou.
Iako agencije poput Agencije za sprečavanje korupcije imaju na papiru značajnu ulogu u borbi protiv korupcije, u stvarnosti one služe samo za ispunjavanje upitnika za međunarodne organizacije. Institucije, koje su ključne za suštinsku borbu protiv korupcije, zapravo ne obavljaju svoj posao, ostavljajući Srbiju u sve većem problemu sa korupcijom.
Na taj način, korupcija je postala normalizovana praksa u Srbiji, a institucije propuštaju da reše slučajeve korupcije ili adekvatno odgovore na sumnjive transakcije. Situacija je takva da se Srbija i dalje bori sa visokom stopom korupcije, potpuno kontrirajući obećanja političara prethodnih godina.
