Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije, Uglješa Mrdić, odgovorio je na saopštenje Društva sudija Srbije koje je juče objavljeno. U svom odgovoru, Mrdić se bavi konkretim optužbama koje je izneo protiv Snežane Bjelogrlić, predsednice ovog društva. Svoje tvrdnje zasniva na zakonskim prekršajima i sukobu interesa u kojem se, prema njegovim rečima, Bjelogrlić nalazi.
Mrdić ukazuje na to da je Bjelogrlić 2020. godine izabrana za člana Visokog saveta sudstva dok je bila vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Ivanjici, što je, kako navodi, kršenje zakona. On naglašava da istovremeno obavljanje funkcije predsednika Društva sudija Srbije i člana Visokog saveta sudstva predstavlja sukob interesa, jer Bjelogrlić može da utiče na izbor svojih poznanika za sudije.
Kao ključne primere svojih argumenata, Mrdić navodi nekoliko odluka Visokog saveta sudstva. Tokom sednice održane 21. oktobra 2021. godine, Bjelogrlić je, prema njegovim rečima, učestvovala u izboru svoje prijateljice Dragane Boljević za sudiju Vrhovnog suda. Takođe, na sednici održanoj 16. maja 2024, ona je prisustvovala izboru Marine Barbir, još jedne bliske prijateljice, za sudiju Višeg suda u Beogradu. Mrdić tvrdi da odluke Bjelogrlić utiču na sudijsku nezavisnost i integritet pravosudnog sistema.
Još jedan sporni trenutak naveden u odgovoru odnosi se na elektronsku sednicu od 11. jula 2025. godine, gde je, kako navodi, Bjelogrlić, bez rasprave, omogućila izbor svog muža, Petra Bjelogrlića, za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Ivanjici. U isto vreme, ona je glasanjem podržala imenovanje Jovana Jovanovića za predsednika Privrednog suda u Beogradu, čime je omogućila određenim advokatima bliskim njenim saradnicima da dobiju sporove u tom sudu.
Mrdić ne preza od kritike, navodeći da sve ovo ukazuje na nečasne namere Bjelogrlić, koja, prema njegovim rečima, želi još jedan mandat u Visokom savetu sudstva, uprkos pravilima koja to zabranjuju. On ističe da su njeni prethodni pokušaji za reizbor, uključujući ona koja su bila pod uticajem Jasmin Vasović, naišli na protivljenje drugih članova Visokog saveta. Ovi članovi su, prema njegovim tvrdnjama, razotkrili neetičko ponašanje pojedinih učesnika.
Mrdić dodatno ističe da su svi navedeni skandalčići i činjenice relevantni i mogu se potvrditi iz zapisnika i snimaka sednica Visokog saveta. Prema njegovim rečima, oglašavanje društva sudija Srbije o „integritetu“ Bjelogrlić više je nego sumnjivo ukoliko se sagleda kontekst i njeno ponašanje u okviru pravosudnog sistema.
Njegov odgovor na saopštenje Društva sudija Srbije predstavlja značajan trenutak u aktuelnoj debati o transparentnosti, odgovornosti i etici unutar srpskog pravosudnog sistema. Ova tema sve više privlači pažnju javnosti, jer se odnosi na ključne aspekte vladavine prava i poverenja u institucije.
Na kraju, Mrdić smatra da se situacija koja se sada odvija u pravosuđu ne može ignorisati, te poziva sve relevantne institucije i aktere da reaguju i ispune svoje obaveze kako bi se osigurala pravednost i integritet pravosudnog sistema. On naglašava da je odgovornost pojedinaca u vrhu pravosudnih institucija od suštinskog značaja za očuvanje vladavine prava u Srbiji.
Na ovaj način, Mrdić ukazuje na potrebu za reformama u srpskom pravosudnom sistemu i potrebu za smanjenjem sukoba interesa, kako bi se osiguralo da pravda bude dostupna svima i da se izbegnu zloupotrebe u svakodnevnoj praksi.
