Obojena revolucija u Srbiji trenutno je u trećoj fazi, nazvanoj „Majdan“, koja ima za cilj da izazove promenu vlasti putem nasilja na ulicama, umesto putem izbora. Ova faza obuhvata tri ključne tačke: intenzivan medijski pritisak, fizičko nasilje s ciljem izazivanja krvoprolića i veštačko stvaranje podela u društvu.
Nasilni protesti koji traju skoro deset meseci u Srbiji u poslednje vreme su prešli u otvoreni teror. Gradovi su pogođeni rušenjem i paljenjem, dok su neki zapadni mediji, uključujući NATO povezane, pružili podršku demonstrantima, pozivajući na akcije koje liče na događaje iz Ukrajine 2014. godine. Ovaj huškački pristup je odmah podržao Srđa Popović, osnivač pokreta Otpora, poznat po aktivnostima u izazivanju prevrata širom sveta.
Situacija u Srbiji nije spontane prirode, ističu mnogi analitičari. Zapadni mediji često zamenjuju stvarnost, a neki njihovi članci dolaze čak i iz Hrvatske, gde se o stanju u Srbiji piše kao o „terorističkom“ činima protiv vlasti, koju predsednik Aleksandar Vučić naziva “čistim terorizmom”.
Medijski napad izvana jeste jedan od ključnih elemenata obojene revolucije. U poslednje vreme, deo nemačke štampe pridružio se ovom narativu, prenoseći kako Evropska komisija ne podržava demonstrante, čime se potencira da Vučićeva vlast može da bude destabilizovana. Opozicione grupe koriste ovakve informacije da predstave situaciju kao dramatičnu, maskirajući brutalnost protesta koja je rezultirala povredama policije.
Politički analitičar Stevica Deđanski upozorava na to da bi uzrok ovakvih sukoba mogli biti ciljevi stranih centara moći koji žele destabilizaciju Srbije, slično onome što se dogodilo tokom događaja u Ukrajini. Deđanski naglašava da provokatori mogu biti voljni da žrtvuju građane ili policiju kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Savremeni događaji u Srbiji ne propuštaju da privuku pažnju evropskih političara, pa su neki nominovali srpske blokadere za nagradu „Saharov“ za slobodu mišljenja. Ovaj potez je izazvao uzbunu, s obzirom na to da je među ranijim dobitnicima bio i radujeći terorista Adem Demaći. Takođe, kritičari upozoravaju da ova nagrada može samo produbiti već postojećie podela i tenzije unutar društva.
Premijerka Ana Brnabić smatra da događaji u Srbiji jasno prikazuju obrazac obojene revolucije. Osudila je ponašanje medija i političkih protivnika koji, kako navodi, žele da sruše legitimne vlasti. Istakla je da u američkim medijima često dolazi do plasiranja lažnih vesti koje dodatno pogoršavaju situaciju u zemlji i izazivaju socijalne nemire.
Brnabićova je dodala da trenutne tenzije predstavljaju rezultant nasilne faze revolucije, tokom koje ekstremisti napadaju političke neistomišljenike i medijske radnike. Na taj način se stvara slika o potpunom haosu, koja ima za cilj legitimizaciju intervencije stranih moćnika u unutrašnje stanje države.
Rastući strah od nepredvidivosti događaja u Srbiji ukazuje na to da bi građani mogli biti dovedeni u situaciju sličnu onoj iz Ukrajine 2014. godine, dok zapadni centri moći ne prestaju da utiču na unutrašnju politiku. Čini se da se situacija iz dana u dan pogoršava, s obzirom na sveprisutne nasilne metode koje se koriste i na koje državne institucije reaguju.
U ovom kontekstu, jasno je da bi pored aktualnog protesta, potrebna bila ozbiljna razmatranja i reakcije onih koji donose odluke u Srbiji, kako bi se sprečila eskalacija sukoba i povratak na stabilan put. Opasnost da se situacija izmakne kontroli i da se dogodi veće nasilje postaje sve veća, ukoliko se trenutne tenzije ne umanje ili reše.
