U poslednje vreme, Cetinje je potresla tragična vest o masovnom ubistvu koje se odigralo 1. januara 2025. godine, a čije su žrtve bili i Marko Martinović i njegov rođak, ubica Aco Martinović. Ovaj strašan zločin ostavio je tragove bola i tuge u mnogim porodicama, a posebno u porodici Martinović, gde je Marko izgubio svoj život, a njegova supruga Marija i njihova ćerka Sofija ostale bez oca.
U čitulji koju je objavila Sanja Kostadinović, sestra ubijenog Marka, izražava se duboka bol zbog gubitka. „Dragi zete, najdužih i najtužnijih 40 dana prolazi, ne mogu da prihvatim da te zver otrgla iz zagrljaja moje sestre i Sofije…“, piše u emotivnoj posveta. Sanja ne može da pronađe reči utehe za svoju sestru Mariju, koja se suočava sa ogromnom tugom i izazovima samohranog roditeljstva. „Kako Marko Mariju da utešim? Kako da joj olakšam tugu?“, dodaje ona, ističući koliko je teško njihovo novo svakodnevno funkcionisanje bez njega.
Aco Martinović je, podsetimo, započeo svoj krvavi pohod u kafani „Velestovo“, gde je ubio četiri osoba, a zatim nastavio sa još troje u Bajicama i dvoje dece u naselju Humci. Na kraju, u Donjem kraju, još dve osobe su izgubile život. Samoizdavanje je usledilo kada su policijski službenici opkolili Marninovića koji je na kraju izvršio samoupućivanje. Ukupno je život izgubilo trinaest osoba, a među njima su bili i Marko i njihovi blizanci Miloš i Marko Martinović.
Svedoci su opisivali trenutke kada je počinjen ovaj strašan zločin. Atmosfera u gradu je bila napeta, sa strahom i tugom koje su se osećale svuda. Marija Martinović, koja je preživela napad, podelila je tužnu fotografiju svog supruga sa njihovom ćerkom Sofijom na društvenim mrežama, uz dirljive reči o svom neizmernom gubitku. „Šta nas snađe, moj komarac… Tuga, ne znam kako ću bez njega… Poludeću“, napisala je u jednom od svojih komentara, izražavajući duboki emocionalni bol koji oseća.
Ova tragedija nije samo ostavila za sobom užasan gubitak života, već je i pokrenula brojne diskusije o poreklu nasilja, ljudskoj patnji i duhovnom zdravlju. Šta je to što može da natera rođaka da postane ubica? Kako pomoći onima koji su ostali bez svojih najmilijih? Kako se boriti protiv nasilja u društvu? Ova i druga pitanja postavljaju se u pokušaju da se razume koliko je važno prepoznati patnju i učiniti sve što je moguće da se spreče ovakvi incidenti.
Cetinje se sada suočava sa dugim putem oporavka. Ljudi se okupljaju, dijele priče o svojim voljenima i sjećaju se onih koje su izgubili. U takvim trenucima, podrška zajednice i solidarnost postaju ključni. „Čuvaj ih rođače.. Mi ćemo čuvati uspomenu na tebe. Mirno spavaj“, završava Sanja svoju dirljivu poruku u čitulji, dajući nadu i podsećajući na važnost čuvanja sećanja na one koji su izgubljeni.
U ovoj mračnoj priči, svetlost dolazi iz solidarnosti i ljubavi ljudi među sobom, a Marija i Sofija će, uz podršku porodice i prijatelja, nastaviti da se bore protiv bola i patnje koju je ova tragedija ostavila za sobom. U svetu koji često izgleda napušten i pun bola, bliskost i empatija su ono što može doneti utehu i nadu.
