Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Tonino Picula, izjavio je u četvrtak, tokom rasprave u Spoljnopolitičkom odboru EP, da Srbija beleži ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji (EU). U svom izlaganju, Picula je takođe dotakao i temu masovnih studentskih protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, što je izazvalo ozbiljne posledice u društvu.
Tokom predstavljanja nacrta izveštaja o Srbiji, Picula je istakao da Srbija formalno pokazuje opredeljenje za pristupanje EU i planira da se do 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama Unije. Međutim, naglasio je da zemlja mora da demonstrira jasnu stratešku orijentaciju ka tom cilju, kako bi njen put ka EU bio realan. On je ukazao na činjenicu da je Srbija do sada otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja, što uključuje klastere 1 i 4, ali se postavlja pitanje daljeg napretka.
Picula je podsetio da je postignut samo ograničen ili nikakav opšti napredak u vezi sa ispunjavanjem merila za članstvo unutar svih pregovaračkih poglavlja. Istakao je kako su posebni nedostaci evidentni u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU. Takođe, naglasio je da je korupcija prisutna na mnogim nivoima i da nije došlo do napretka u poglavlju 31, koje se fokusira na spoljnopolitička pitanja. Pored toga, Picula je istakao potrebu za obezbeđivanjem nezavisnosti važnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
On je naglasio važnost primene preporuka iz izveštaja posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima koji su održani u decembru 2023. godine, koji uključuju reformu izbornog okvira i rešavanje postojećih nedostataka. Picula je posebno istakao potrebu da se obezbedi nezavisnost institucija, što su ključni elementi za unapređenje demokratskih procesa u Srbiji.
U saopštenju je podvučeno da je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova suštinski element za dalji napredak ka EU. Obe strane moraju izbegavati eskalaciju tenzija i posvetiti se poštovanju svih prethodnih sporazuma donetih tokom dijaloga uz posredovanje EU. Picula je ukazao na neophodnost rešavanja pravde za počinioce terorističkog napada u Banjskoj, uključujući procesuiranje Milana Radoičića.
Dodatno, Evropski parlament je otvoren za podršku Srbiji i spreman je da pokrene određene procese unutar postojećih instrumenata i inicijativa. U vezi sa studentskim protestima, Picula je izrazio zabrinutost zbog nasilnih napada i hapšenja demonstranata, naglašavajući potrebu za odgovornošću, institucionalnom i finansijskom transparentnošću, kao i poštovanjem građanskih sloboda.
Izvestilac je osudio tvrdnje srpskih vlasti da su članice EU bile umešane u organizaciju studentskih protesta s ciljem pokretanja „obojenih revolucija“, dodajući da je neprihvatljivo proterivati državljane EU. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji osećaju značajni protesti protiv vlasti, a Picula će nakon ove rasprave naredne nedelje posetiti Srbiju u svojoj prvoj misiji kao izvestilac EP.
Poslanicima Evropskog parlamenta je dat rok do 6. marta da dostave amandmane na izveštaj, a predloženi amandmani biće ponovo razmatrani u Spoljnopolitičkom odboru. Nakon usvajanja izveštaja u odboru, očekuje se da će o njemu glasati svi poslanici na plenarnoj sednici sredinom godine, što će rezultirati usvajanjem verzije Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. Važno je napomenuti da rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno niti politički obavezujuće za institucije EU i države članice.
