U samo nekoliko dana, stigla su važna upozorenja vezana za presudu vođama Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pred međunarodnim sudom u Hagu. Prvo upozorenje došlo je iz Albanije, gde su organizovani nacionalistički protesti, a zatim i iz Severne Makedonije. Lider stranke DUI, Ali Ahmeti, dao je zabrinjavajuću najavu da bi osuda vođa OVK mogla dovesti do panalbanske pobune.
Prema očekivanjima, presuda bi mogla biti saopštena krajem 2025. ili početkom 2026. godine. Uz to, analitičari sugeriraju da bi svaki signal o mogućem ustanku trebalo shvatiti ozbiljno. Ahmeti, koji je bio jedan od ključnih osnivača OVK, naglasio je da bi se, u slučaju osude, moglo dogoditi da se nezadovoljni članovi pokreta okupe i da izraze svoj revolt, ističući da je to nešto što nije lako kontrolisati.
Ahmeti smatra da sama optužba protiv OVK predstavlja uvredu za albansku naciju. Njegove reči dodatno pojašnjavaju njegovu poziciju kao vođe Oslobodilačke nacionalne armije, koja je 2001. godine započela sukob u Makedoniji. Milivojević, bivši diplomat, nazvao je ovu izjavu izuzetno opasnom, ističući da se iza nje krije veća ideja o formiranju „velike Albanije“, što predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti.
Protesti u Tirani, koji su javno podržani od strane albanskog premijera Edija Rame, dodatno su pojačali regionalne tenzije. Na skupu su učesnici skandirali kako bi izrazili podršku vođama OVK, što, prema Milivojeviću, ukazuje na sveža nastojanja da se velikaalbanska ideja učvrsti u čitavoj regiji. U ovom kontekstu, on ističe da se OVK predstavlja kao politička i vojna platforma, koja može da utiče na stabilnost teritorijalnog suvereniteta država.
Bivši lideri OVK, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, trenutno se nalaze u pritvoru u Hagu, gde se vodi suđenje koje je počelo u aprilu 2023. godine. Užurbana dinamika suđenja uključuje više ročišta, a rokovi su postavljeni tako da bi presuda mogla biti objavljena tokom 2025. ili 2026. godine.
Prema navodima optužnice, vođe OVK terete se za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje, mučenje i ubistva. Ove tačke optužnice su već izazvale kontroverze unutar albanske zajednice, a s obzirom na trenutne proteste, sledi pitanje kako će se na presudu reagovati, posebno uzimajući u obzir isticanje prošlih ratnih zasluga.
Ideja „velike Albanije“ predstavlja značajan problem u ovom kontekstu. Ukoliko bi se realizovala, to bi podrazumevalo prisajedinjenje teritorija Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke, što bi moglo dodatno destabilizovati ceo Balkan. Naime, prema ovoj ideji, u sastav „velike Albanije“ bi ušli Ulcinj, Plav, kao i delovi teritorija iz Srbije i Makedonije.
S obzirom na sve ove okolnosti, predstojeći trenuci nose velike potencijale eskalacije sukoba, uz rizik od detonacije regionalnih tenzija. Pratiti situaciju i razumeti izvore nezadovoljstva i frustracije među albanskim narodom biće ključno za predviđanje budućeg razvoja događaja. U ovom trenutku, opasne naznake seamraju se kao neprijatna realnost, a na međunarodnoj zajednici je da ostane budna i spremna na delovanje, kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
