U Budimpešti je danas počela Konferencija predsjednika parlamenata država članica EU pod nazivom “Evropska budućnost.” Ovaj događaj okupio je visoke zvaničnike iz različitih zemalja, uključujući predsjednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić. Konferenciju su otvorili mađarski premijer Viktor Orban i predsjednik mađarskog parlamenta Laszlo Kever, koji su istakli izazove sa kojima se Evropa suočava u trenutnom globalnom kontekstu.
Tokom svog izlaganja, Orban je ukazao na neuspeh zapadne strategije prema Rusiji, naglašavajući da su sankcije koje su uvedene toj zemlji propale i da ruska ekonomija nije doživela kolaps, kako se prvobitno očekivalo. Orban je bio jasan u oceni da je „niko ne sme priznati, ali smo izgubili ovaj rat.“ Ova izjava izazvala je brojne reakcije među prisutnima, budući da se radi o kontroverznoj temi koja odražava trenutne tenzije u međunarodnim odnosima.
Premijer je dodao da, bez obzira na ovo, Evropa nastavlja da se ponaša kao da je pobeda moguća, uprkos očiglednim izazovima. Prema njegovim rečima, svet se menja, i to stanje transformacije on poredi sa rađanjem nacionalnih država i Vestfalskim mirom. Istakao je da Evropa nije spremna da se suoči sa ovim promenama i da njen mentalitet mora da evoluira.
Orban je naglasio da se javna politika mora prilagoditi vremenima u kojima živimo i da moramo prestati da tražimo rešenja iz prošlosti za probleme koje donosi budućnost. „Kao da smo želeli da rešimo probleme sledeće decenije odgovorima iz prethodne decenije“, rekao je, upozoravajući da „stare istine više ne funkcionišu.“
Konferencija je imala za cilj da postavi strateške ciljeve saradnje među državama članicama, a Orban je pozvao učesnike na dijalog o dve ključne teme. Prva se odnosi na zaštitu nacionalnog suvereniteta, dok je druga pitanje prijema Ukrajine u Evropsku uniju. Ove teme, prema njegovim rečima, odrediće sudbinu Evrope i svih njenih članica u narednim decenijama.
Takođe, Orban je ukazao na promene u Sjedinjenim Američkim Državama, ističući da su se ti „novi vetrovi“ nametnuli svetskoj politici. Progresivni liberalizam, po njegovim rečima, je doživeo poraz, zamenjen patriotskom politikom, što bi moglo imati velike međunarodne posledice. Ova promena, kako je rekao, označava početak nove ere koja zahteva prilagodbu evropskih zemalja i njihovih politika.
Pored toga, Orban je spomenuo napredak Kine koja se takmiči sa zapadnim zemljama ne samo u industrijskim kapacitetima, već i u tehnološkom razvoju. Ove informacije ukazuju na promene u globalnom poretku i potrebu za novim pristupima u politici i ekonomiji.
Konferencija predsjednika parlamenata Evropske unije predstavlja najviši forum za saradnju između nacionalnih parlamenata, a osnovna funkcija joj je definisanje okvira i strateških ciljeva međuparlamentarne saradnje. Prva ovakva konferencija održana je 1963. godine u Rimu, a redovni sastanci su postali standard od 1975. godine. Ove godišnje konferencije obezbeđuju platformu za razgovore o važnim pitanjima i izazovima sa kojima se Evropa suočava.
Orban je izrazio zadovoljstvo što se ovaj značajan događaj održava u Mađarskoj, naglašavajući da je to mesto koje je uvek bilo otvoreno za saradnju i raspravu o strateškim pitanjima. Na kraju, pozvao je sve učesnike da aktivno učestvuju u diskusiji, otvarajući vrata za nove ideje i pristupe potrebne za suočavanje sa promenama koje dolaze.
Ova konferencija predstavlja i priliku za jačanje međusobnih veza među parlamentarima, kao i za definiranje zajedničkih strategija koje će oblikovati budućnost Evropske unije. Suočeni sa brojnim izazovima, Evropljani su pozvani da se ujedine i pronađu načine da odgovore na nove globalne i regionalne realnosti.
