Studenti i osoblje Univerziteta Harvard suočavaju se s ozbiljnim problemima antisemitizma i islamofobije unutar duboko polarizovane atmosfere kampusa, kako pokazuje niz izvještaja objavljenih ovog utorka. Ovi izveštaji dolaze nakon formiranja radnih grupa koje su se fokusirale na borbu protiv antijevrejskih i antimuslimanskih osećanja usled protesta na kampusu vezanih za sukob u Gazi.
Trenutna situacija dodatno se komplikuje pravnom borbom koju Harvard vodi protiv administracije predsednika Donalda Trampa, koja je odlučila da zamrzne više od dve milijarde dolara finansiranja za univerzitet. Tramp tvrdi da je ovaj potez rezultat raširenog antisemitizma u kampusu, što dodatno pojačava tenzije.
U izjavama predsjednika Harvarda, Alana Garbera, ističe se da su pripadnici jevrejske zajednice osećali potrebu da skrivaju svoj identitet zbog straha od sukoba. S druge strane, studenti iz muslimanske, arapske i palestinske zajednice izjavili su da su doživeli osuđivanje i krivo predstavljanje. Garber je naglasio da neki studenti, koristeći anonimnost društvenih mreža, često zloupotrebljavaju mogućnost da kritiziraju jedni druge, što dodatno pogoršava međusobne odnose.
Prema radnoj grupi za borbu protiv antisemitizma, predrasude su postale „prihvaćene i tolerisane“ na Harvardu i šire, dok su podaci iz online anketa pokazali zabrinjavajuće brojke. Naime, 26% jevrejskih studenata priznaje osećaj fizičke nesigurnosti, dok 39% njih ne oseća se kao kod kuće u univerzitetskoj sredini. Gotovo 60% jevrejskih studenata izjavilo je da su doživeli „diskriminaciju, stereotipiziranje ili negativne predrasude“.
U izveštaju se navodi i iskustvo izraelsko-arapskog studenta, koji je ukazao na to da se veliki deo zajednice ne želi družiti s njim zbog njegovog porekla, što izaziva osećaj izolacije. S druge strane, radna grupa za borbu protiv antimuslimanskih predrasuda zabeležila je slične probleme. Muslimanske studentkinje koje nose hidžab često su izložene verbalnim napadima, a neki studenti su doživeli i fizičko uznemiravanje.
Prema istraživanju, skoro polovina muslimanskih studenata i osoblja oseća se fizički nesigurno na kampusu, a 92% veruje da bi mogli doći u situaciju da se suoče s akademskim ili profesionalnim sankcijama zbog izražavanja svojih političkih stavova. Jedan od anketiranih studenata izjavio je: „Kao muslimanski studenti, živimo u stalnom strahu“.
Radne grupe su izdale niz preporuka za borbu protiv ove vrste predrasuda, uključujući širenje pravnih usluga koje bi pomogle u zaštiti ličnih informacija, kao i prioritizaciju prijema studenata koji podstiču otvoreno istraživanje.
Garber je naglasio da će Harvard pojačati svoje napore da osigura da kampus bude mesto gde se ideje pozdravljaju, razmatraju i osporavaju u duhu traženja istine. Takođe je podvukao važnost međusobnog poštovanja kao norme, posebno u trenucima visokih napetosti.
U zaključku, Harvardske institucije suočavaju se sa teškim izazovima u izgradnji zajednice koja će biti otvorena i inkluzivna za sve studente, bez obzira na njihovo poreklo ili veru. Važno je da se predrasude i diskriminacija ne toleriraju, kako bi svi studenti imali priliku da se osećaju sigurno i poštovano unutar akademske zajednice.
