U Crnoj Gori, incident koji se dogodio pre nekoliko dana osvetljava rastuće tenzije i zastupljenost huliganizma među mladima, uz sve izraženiju sredinu mržnje. Takozvani navijači Budućnosti brutalno su napali 22-godišnjeg A. P. zbog njegovog izbora dresa, koji je bio u znak podrške crno-belom klubu Partizan. Ova situacija nije samo jedno od mnogih nasilničkih dela, već odražava duboke podeljenosti unutar društva.
A. P. je, kako navodi njegov otac Zvonko Peković, postao meta organizovane grupe koja ga je pratila, pretila mu i napala s ciljem da mu oduzme dres Partizana. „Mogao sam sina da sahranim zbog jedne majice“, ističe otac, razočaran time što je premlaćivanje njegovog sina postalo deo svakodnevne stvarnosti. Incident se dogodio ispred zgrade u kojoj žive, gde su ga opkolila trojica napadača, dok je silom pokušano da mu se oduzme dres.
Policija je obavestila javnost tek šest dana nakon incidenta, što dodatno naglašava probleme sa transparentnošću i odgovornošću lokalnih vlasti. Očeva zabrinutost nije samo usmerena ka njegovom sinu, već i opasnosti koju ovakvi incidenti predstavljaju za širu zajednicu. „Ovo nije obična tuča, već delovanje nasilne grupe koja se organizuje da sprovodi svoje pretnje“, ocenjuje Peković.
Poruka koju su napadači uputili A. P.-u, „Da te više nismo videli, idi u Srbiju“, očigledno ukazuje na nacionalističke motive i rastuću netoleranciju u društvu. Izrazi mržnje i uvrede, umotani u fizičko nasilje, ostavljaju dublje ožiljke od samih telesnih povreda. Ovaj incident izazvao je i osude u javnosti, ali i zabrinutost među roditeljima i građanima.
Iako je tužilaštvo izdalo nalog za hapšenje M. Š. i dvojice maloletnika, reakcija nadležnih institucija bila je slaba i neadekvatna u odnosu na težinu dela. Tužilaštvo je ocenilo povrede kao „lake“, dok je otac mladića istakao da su te povrede bile daleko od „lakih“ i da je to samo još jedan način umanjivanja ozbiljnosti situacije.
Ovaj incident nije izolovan, već predstavlja deo šireg problema nasilja i huliganizma koji se širi među mladima u Crnoj Gori. Naime, brojni slični incidenti ukazuju na potrebu za hitnim i efikasnim rešenjima kako bi se osiguralo da se ovakvi ispadi nasilja više ne ponove. Zvonko Peković, otac A. P., naglašava da je reakcija društva ključna, ističući da „nije dovoljno samo osuditi nasilje, već treba raditi na prevenciji i obrazovanju kako bi se ovakvi incidenti sprečili“.
Društvena atmosfera u Crnoj Gori, kako prenosi Peković, postaje sve toksičnija. Roditelji huligana često ne prepoznaju odgovornost svog ponašanja, dok gradski lideri često izostavljaju potrebu za delovanjem i stvaranjem sigurnije okoline za sve građane. Pitanje tolerancije i suživota postaje ključno kada se suočavamo s ovim problemima.
Kroz prizmu A. P.-ovog iskustva, čini se da je jasno da je potrebno više od samih zakonskih mera da bi se sprečili ovakvi incidenti. Potrebna je kolektivna svest i aktivno zalaganje za promene u društvu kako bi se stvorila kultura poštovanja i tolerancije, posebno među mladima. Neophodno je da zajednica, zajedno sa vlastima, preuzme odgovornost za budućnost mladih i prostor u kojem žive.
Na kraju, situacija sa A. P. je podsetnik na to koliko je važno boriti se protiv nasilja i mržnje u društvu. Kako se čini, zalaganje za mir, toleranciju i zajedništvo postaje obaveza svih nas, kako bismo sprečili da se ovakve priče ponove u budućnosti.
