Srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, Radovan Kovačević, osvrnuo se na nedavno otkazivanje Konferencije evropskih rabina koja je trebalo da se održi u tzv. evropskom Jerusalimu, tj. u Sarajevu. Prema njegovim rečima, ovo otkazivanje predstavlja izraz želje i percepcije kako Sarajevo želi da se predstavi na međunarodnoj sceni, kao i kakav je pravi Jerusalim.
Kovačević je naglasio da se Sarajevo često opisuje kao „evropski Jerusalim“ zbog svoje religijske raznolikosti. U ovom gradu, pored brojnih džamija, nalaze se pravoslavne i katoličke crkve, kao i sinagoga koja svedoči o nekadašnjem suživotu različitih verskih zajednica. Međutim, on je istakao da je ovo prebivalište međuverskog skladanja danas više mit nego stvarnost.
Kovačević je upitao šta se zapravo dogodilo sa ovom bogatom kulturnom i verskom tradicijom koja je nekada krasila Sarajevo. Prema njegovim rečima, istina je da je nakon Drugog svetskog rata, a naročito posle Holokausta, sinagoga ostala prazna. Slična sudbina snašla je i hrišćanske crkve, koje su postale gotovo puste od poslednjeg građanskog rata. Kovačević se osvrnuo na činjenicu da je Sarajevo tokom rata doživelo gotovo potpuno etničko čišćenje, što je dodatno uticalo na demografski sastav grada i raznovrsnost verskih zajednica.
Ove reči Radovana Kovačevića dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava s brojnim izazovima u regionu Balkana, a posebno u BiH. Mnogi smatraju da je održavanje dijaloga između različitih etničkih i verskih zajednica ključno za stabilnost i mir u ovom delu Evrope. Kovačević je upozorio da su neka od pitanja koja se tiču međunacionalnih odnosa i suživota sve više prisutna u javnom diskursu, ali i da se ona često zanemaruju.
U ovom kontekstu, otkazivanje Konferencije evropskih rabina se može posmatrati kao odraz trenutne situacije u BiH, kao i potencijalnog straha od daljih tenzija i sukoba. Kovačević smatra da je saradnja i dijalog između različitih zajednica ključ uspeha, ali se čini da se ti principi često gube u svakodnevnim političkim i društvenim borbama.
Istovremeno, društvo u Sarajevu se, prema njegovim rečima, suočava s mnogim izazovima kada je reč o identitetu i kulturi. U gradu koji je nekada bio simbol suživota i različitosti, danas se oseća vidna polarizacija među grupama koje nekada nisu imale problema s međusobnim suživotom. Ta polarizacija se, prema Kovačeviću, odražava i na opšte stajalište spram religije i religioznih vođa, što može imati dugoročne posledice po društvo.
U narednim mesecima i godinama, Kovačević naglašava, važno je raditi na obnovi međunarodnog poverenja i suživota u Sarajevu, kao i u čitavoj BiH. Politika mora ići u korak sa potrebama građana, a lideri svih zajednica trebaju uložiti napore da prevaziđu predrasude koje su se nakotile tokom godina sukoba.
On je takođe apelovao na vlasti da aktivno rade na poboljšanju međunacionalnih odnosa i da se vrate filozofiji mira, zajedništva i međusobnog poštovanja koje je nekada krasilo ovaj grad. Kovačević je zaključno istakao da je pravo vreme za rad na izgradnji ozbiljnih politika koje će osnažiti sva etnička i verska blažena u Bosni i Hercegovini.
Ovakva politika zahteva posvećenost i hrabrost, ali i otvorenost za razgovor, dijalog i međusobno razumevanje, što bi moglo dovesti do stabilnijeg i prosperitetnijeg društva.
