Fosilizovani zubi stari nekoliko miliona godina, otkriveni tokom arheološkog projekta u severoistočnoj Etiopiji, ukazuju na prisustvo dva različita tipa hominina pre oko 2,6 do 2,8 miliona godina. Ova otkrića otkrivaju novo poglavlje u složeno razumevanje ljudske evolucije. Deset zuba, pronađenih između 2018. i 2020. godine, klasifikovani su kao pripadnici roda Australopithecus, dok tri zuba, pronađena 2015. godine, pripadaju rodu Homo. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
Ova koegzistencija dva tipa hominina u fosilnom zapisu je retka, jer se do sada smatralo da se Homo pojavio tek nakon Australopithecusa. Dok su vrste Australopithecusa hodale uspravno, raspon njihovih mozgaljnih kapaciteta bio je manji, bliže veličini mozga majmuna. Evolucioni „napredak“ koji se povezuje sa rodom Homo često se doživljava kroz prizmu većih mozgaljnih kapaciteta.
Preklapanje ova dva roda ukazuje na to da su hominini razvijali više vrsta istovremeno. Kao što kaže Kej Rid, koautor studije, slika evolucije kakvu imamo – od majmuna do modernog čoveka – nije tačna; evolucija je grmasto stablo, a ne linearni proces. Dve vrste hominina su živele zajedno, što iznova potvrđuje kompleksnost ljudske evolucije.
Tim koji je otkrio ovi fosilni ostaci deo je istraživačkog projekta Ledi-Geraru, koji od 2002. godine traži rane dokaze o vrstama roda Homo. Tim je prethodno otkrio i najstariju poznatu vilicu pripadnika roda Homo, a još uvek istražuju tragove Australopithecusa afarensisa. U tom kontekstu, otkriće novih fosila ukazuje na mogućnost postojanja do sada nepoznate vrste Australopithecusa.
Otkriveni zubi poravnani su sa onima iz roda Homo, pri čemu je važnost svaki deo ove slagalice za razumevanje evolucije ključna. Naučnici podsećaju da je potrebno mnogo više informacija za precizno klasifikovanje i razumevanje razlika između Australopithecusa i Homo tipa, kao i kako su se te vrste koegzistirale.
Istorijski gledano, fosilni ostaci i drugi dokazi ukazuju na to da su predci Homo i drugi hominini delili isto područje, istražujući resurse u istoj ekosistemu. Analize izotopa iz zuba mogu pomoći u razumevanju ishrane ovih drevnih bića, pogodivši izazove koje su imali u tom specifičnom ekosistemu.
Društvo je već predodređeno da razume evoluciju, ali nova otkrića više ukazuju na međusobnu povezanost vrsta nego što je ranije smatrano. Mogućnost da su ove dve vrste delile resurse stvara nove puteve istraživanja. Interesantno je i to što su fosilni ostaci pronađeni u Afarskom regionu, poznatom po bogatstvu fosila i najstarijih kamenih alata, što ukazuje na bogatu arheološku prošlost.
Geološke karakteristike, poput razdvajanja tektonskih ploča, doprinose otkrivanju starih slojeva sedimenta, koji osvetljavaju evolucioni put od 3 do 2 miliona godina. U tom razdoblju, moguće je da su postavljeni temelji za buduće evolucije, dok se znanje o ovoj sinergiji između vrsta još uvek razvija.
Ukratko, nova saznanja iz ovog istraživanja doprinose boljem razumevanju ljudske evolucije, pokazujući da su naši preci bili deo kompleksne mreže vrsta koje su se međusobno preplitale širom Afarske depresije. Kako se istraživanja nastavljaju, uhvatiti dodatne fragmente ove složene slagalice ostaje od ključnog značaja za razumevanje naše evolucije. Razočaranje izazvano nekompletnošću fosilnog zapisa može se prevazići samo dodatnim otkrićima, što će, kako stručnjaci veruju, pomoći da se razjasne načini na koje su ljudski preci delili ili se borili za resurse.
