Otrovna riblja vrsta poznata kao riba-balon (Lagocephalus sceleratus) nastanila se u Sredozemnom moru, što predstavlja ozbiljnu pretnju za biodiverzitet ovog ekosistema, pokazala je najnovija studija hrvatskih naučnika. Ova vrsta, takođe poznata kao četvorozupka, poreklom je iz Crvenog mora, a sve češće se pojavljuje u Mediteranu putem Sueckog kanala, kako navodi istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Acta Ichthyologica et Piscatoria“.
Istraživači su primetili mužjaka ove izuzetno otrovne ribe dužine nešto više od 500 milimetara i težine 1.330 grama, koji je zapažen u severnom Jadranskom moru u maju prošle godine, na dubini od 20 metara. Ovaj primerak je četvrti otkriven u vodama ovog mora, ali prvi se put u severnom delu Jadrana, što je značajan iskorak za ovu vrstu. Studiju su proveli naučnici sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Juraj Dobrila iz Pule i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu.
Riba-balon prvi put je primećena u Sredozemnom moru 2003. godine, a od tada je njen raspon znatno proširen, daleko od tropskih i ekvatorijalnih voda iz kojih potiče. Ova vrsta zabeležena je kod obala Francuske, Turske, Tunisa i Egipta. Uzrok njenog masovnog prisustva u Sredozemlju leži u odsustvu prirodnih predatora, kao i visokoj stopi reprodukcije.
Neven Iveša, jedan od autora studije, naglasio je da prisustvo ove vrste u severnom Jadranu ukazuje na njenu ekspanziju i potencijalne ekološke i ekonomske posledice koje to može doneti. „Proaktivno praćenje ove riblje vrste je ključno kako bi se razvile strategije za ublažavanje posledica njenog širenja na lokalni biodiverzitet, ribarstvo i javnu bezbednost,“ naglasio je Iveša.
Naučnici su ukazali na to da su najnoviji dokazi pokazali da ujed ribe-balon može biti izuzetno opasan po život, čak može izazvati amputacije. Pored toga, meso ove ribe je izrazito otrovno, a njegova konzumacija potencijalno smrtonosna, čime se dodatno povećava rizik za ljude. Potencijalna smrtonosnost u kombinaciji sa njenim širenjem u Jadranskom moru predstavlja ozbiljan izazov za lokalne zajednice, naročito za ribare i druge industrije koje ovise o zdravlju morskog ekosistema.
S obzirom na trenutne okolnosti, učestalo prisustvo ove ribe može negativno uticati na ekonomske aktivnosti vezane za ribarstvo. Ribe-balon ne samo da predstavljaju pretnju zbog svoje otrovnosti i mogućnosti povreda koje mogu izazvati, već i zbog konkurencije sa lokalnim ribljim vrstama, što može dovesti do ispadanja nekih vrsta iz ekosistema.
U svetlu ovih informacija, važno je da se preduzmu mere kako bi se zaštitili morski resursi i smanjili potencijalni rizici za ljude. Strategije upravljanja ribarstvom mogle bi uključivati dodatna istraživanja o ovoj vrsti, kao i informisanje ribara i lokalnih zajednica o merama bezbednosti prilikom susreta sa ribom-balon.
Ovako brzo širenje ribe-balon u Sredozemlju može poslužiti kao upozorenje o promenama u morskim ekosistemima uzrokovanim ljudskim aktivnostima, kao što su prekomerni ribolov, zagađenje i klimatske promene. Na osnovu podataka koje budu dalje prikupljali, naučnici će nastaviti da proučavaju ovaj fenomen kako bi prevazišli izazove s kojima se suočavaju.
U tom smislu, postoji hitna potreba za naučnim i političkim akcijama koje će usmeriti istraživanja na praćenje i kontrolu ovih vrsta, kako bi se osiguralo da Sredozemno more i njegovi resursi budu zaštićeni i održivi za buduće generacije.
