Evropski zvaničnici izražavaju sumnju u iskrenost Vladimira Putina u vezi sa postizanjem mirovnog sporazuma oko Ukrajine. Prema izveštaju portala Politiko, oni su osmislili novu strategiju koja uključuje pritisak na Donalda Trampa kako bi zauzeo čvršći stav prema Kremlju. U tom kontekstu, evropski lideri žele da daju podršku Trampu sve dok ne dođe do istog zaključka, smatrajući to dobitnom kombinacijom.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je prethodno uložio značajne napore u diplomatske razgovore, otvoreno ističe da ne veruje da Putin želi mir. Pre nego što je otišao na razgovore u Vašington, Makron je rekao: „Mislim li da predsednik Putin želi mir? Odgovor je ne.“ On veruje da Putin teži uništenju nezavisne Ukrajine i da su njegovi predlozi daleko od istinskih ustupaka.
Umesto da ponudi ustupke za postizanje mirovnog sporazuma, Putin traži dodatne teritorije, uključujući ključne ukrajinske odbrambene položaje, dok odbija prijem NATO snaga kao sigurnosne garancije, što je za Kijev od suštinske važnosti. Evropski zvaničnici održavaju hitne sastanke kako bi uskladili svoj odgovor na Kremlj i razmenili obaveštajne podatke, a većina se slaže sa Makronom u vezi s tim da Putin neće pregovarati u dobroj veri.
Optimistični su da će Vašington kazniti Rusiju ako se pokaže da je Putin prepreka miru, a takve sankcije evropski diplomate smatraju ključnima. Nakon uvođenja trgovačkih restrikcija od strane SAD, Putin je bio primoran na razgovor sa Trampom, a sledeći korak mogli bi biti još stroži ekonomski pritisci usmereni na Rusiju.
Dok zapadni partneri pohvaljuju Trampa zbog njegove uloge u iniciranju razgovora i pružanja sigurnosnih garancija, iza zatvorenih vrata postoji fokus na pripremu novih sankcija u slučaju da Moskva ne prestane s invazijom. Jedan diplomat je istakao da niko ne zna koji su Putini ciljevi, postavljajući pitanje šta bi moglo motivisati ruskog lidera da ponudi bilo kakve ustupke.
Pritisak za mirovne razgovore stvara dodatne komplikacije za Moskvu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da Moskva ne odbija razgovore, ali insistira na postepenoj pripremi samita. Putin je predložio sastanak u Rusiji, što je odmah odbijeno od strane zapadnih lidera.
Jedan nemački zvaničnik je naznačio da je ovo oklevanje ključno za ocenjivanje ozbiljnosti ruskog vođe, dok evropska diplomatija ubrzano deluje. Održan je vanredni sastanak ambasadora EU, a očekuje se da će konkretan mirovni predlog biti predstavljen Ukrajini i Rusiji u narednih nekoliko dana.
Tramp je sugerisao da bi američke vazdušne snage mogle biti upotrebljene u Ukrajini, a evropske zemlje razmatraju raspoređivanje trupa za zaštitu. Ipak, zapadni saveznici su morali da prilagode svoje „crvene linije“, smatrajući da EU ublažava svoj zahtev za prekidom vatre pre početka pregovora.
Na kraju, Tramp je izrazio sumnju u Putina, naglašavajući da će se u narednim nedeljama saznati više o njegovim namerama. „Moguće je da on ne želi postignuti dogovor,“ izjavio je Tramp. Ovaj period otvorenih pitanja i intenzivnih diplomatskih razgovora naglašava kompleksnost situacije i izazove s kojima se suočavaju svetski lideri dok pokušavaju pronaći rešenje za krizu u Ukrajini.
